TVOJA PATNJA - Maja Cvjetanović Laboš

TVOJA PATNJA

Ima jedna stara sufistička priča.

Ide ovako:

Jedan čovjek bio je preopterećen svojom patnjom.

Svaki dan bi se molio Bogu: „Zašto ja?

Svi izgledaju tako sretno, zašto samo ja ovoliko patim?“

Jednog dana se iz velikog očaja obratio Bogu riječima: „Daj mi bilo čiju patnju i spreman sam da je prihvatim. Samo uzmi moju, ne mogu više da je podnesem.“

Te noći sanjao je divan san.

Sanjao je da se Bog pojavio likom na nebu i svima rekao: „Donesite svu svoju patnju u hram.“

Svi su bili umorni od svoje patnje, u stvari svi su ponekad u svojim molitvama govorili: „Spreman sam da prihvatim tuđu patnju, ali uzmi moju, ovo je previše, nepodnošljivo je.“

I tako je svako stavio svoju patnju u torbu, donio je u hram, i svi su izgledali sretno.

Došao je i taj dan, njihove molitve su uslišene!

I onaj čovjek požurio je do hrama.

Bog je rekao: „Spustite svoje torbe do zida.“

Sve torbe su bile stavljene do zida, i Bog je rekao: „Sada možete da birate.

Svako može da uzme torbu koju hoće.“

Najveće iznenađenje bilo je što je ovaj čovjek, koji se stalno molio, požurio da uzme svoju torbu prije nego što je netko drugi uzme!

Iznenadilo ga je i što su svi drugi krenuli za svojim torbama, i svi su bili sretni uzevši ih sebi natrag.

Zbog čega je to bilo tako?

Svi su prvi put vidjeli očaj i patnju drugih – i druge torbe su bile isto toliko velike, ili čak i veće!

Drugi razlog je to što su se svi već navikli na svoju patnju.

A kad treba da izaberu tuđu patnju, pih, tko zna kakva bi bila?

Zašto se mučiti?

Bar znaš kakva je tvoja patnja i navikao si se na nju.

Ona je čak i podnošljiva, toliko se znate.

Trpiš je, zašto bi sada birao nešto nepoznato?

Svi su se vratili kući sretni.

Ništa se nije promijenilo, vratili su sa sobom istu torbu u kojoj je patnja, ali su svi bili sretni, smijali se i bili radosni što su mogli da uzmu nazad svoju torbu.

Ujutro se čovjek pomolio Bogu riječima: „Hvala ti na ovom snu, nikada ti to više neću tražiti.

Što god da si mi dao, meni je dobro, mora biti dobro za mene, zato si mi to i dao.“