Katkad se nešto počinje događati sa čovjekom kakav je Fritz Perlo, osnivač Gestalt terapije.

Ali nije riječ o pojavi, već o  osobnosti tog čovjeka. O njegovoj nevjerojatnoj hrabrosti, o neobičnoj samilosti. On pokušava pomoći, pokušava doseći drugog čovjeka.

 

Ali naši logični umovi kažu da Gestalt terapija pomaže. A to je godinama bio pogrešan zaključak. Nije kršćanstvo pomagalo ljudima, nego Krist, ne budizam nego Buddha. Dvije i pol tisuće godina ljudi su mislili da budizam pomaže ljudima, ali im je zapravo Buddha pomogao.

 

Da je Buddha govorio nešto drukčije i to bi pomoglo. Čak da je rekao nešto posve suprotno od onoga što je govorio, i to bi pomoglo Pomagala je životna snaga toga čovjeka, njegova samilost i ljubav, njegovo razumijevanje.

 

Ali naši umovi odmah su se zakačili za tehniku, za ono što je površno. I tako je površno postalo važno i mi gubimo vezu s onim što je bitno. Postoje problemi. Bitno se ne može naučavati, samo nebitno se može naučiti.

 

Vi tako ne možete naučavati Fritza Perloa, možete to raditi samo s Gestalt terapijom. Fritz Perlo se dogodio onda kad se dogodio, nema načina da se to nauči. Ali društvo želi biti sigurno u nešto, zato ono počinje naučavati a to se može učiniti samo s nebitnim.

 

Zato se sve učenje okreće protiv učitelja jer on donosi bitno a učenje naučava nebitno.