JOSIP SPAŠAVA SVOJU BRAĆU

(Knjiga Postanka 41 -47)

 

 

 

Nakon sedam godina obilja tijekom kojih je Josip nakupio zaliha, počinje sedam gladnih godina.

Žita više nema nigdje osim u Egiptu-

I tako stižu i Josipova braća u Egipat da kupe žita.

Josip ih prepoznaje, ali ne i oni njega.

On im se ne odaje, želeći iskušati jesu li još uvijek isti, ili su se promijenili.

On zadrža jednoga od njih u zatvoru i naloži im da idući put povedu sa sobom najmlađega brata, Benjamina.

No jakov ne želi pustiti svog drugog sina mezimca.

Braća se zakunu da će ga dovesti natrag.

Kada su po drugi put došli u Egipat, Josip je dao da se u Benjaminovu vreću sa žitom ubace novac i zlato, kako bi ga mogao optužiti za krađu.

Ali braća ipak ne žele predati Benjamina, već žele preuzeti odgovornost na sebe.

Josip tada uvidi da su se promijenili i odaje im se:

 

 

„ Ja sam Josip, vaš brat; onaj koga ste prodali u Egipat. Ali se nemojte uznemiravati i prekoravati što ste me ovamo prodali; jer Bog je onaj koji me pred vama poslao da vas održi na životu…da vam se sačuva ostatak na zemlji te da vam život spasi velikim izbavljenjem. Tako niste vi mene poslali ovamo, nego Bog.“

Post 45, 4 – 8

 

Bog je ispunio svoj cilj.

Želio je preko Josipove vladavine blagosloviti Egipat i Izrael.

 

 

Jakov se sa svojim sinovima potom nastanio u Egiptu.

 

 

Josipova braća donose darove faraonovu upravitelju.

Ovaj egipatski reljef iz Memfisa predstavlja grupu stranaca koji se bacaju na tlo pred visokim službenikom i kleče pred njim.

Ta je gesta poniznosti bila uvriježena prema kralju, koji se štovao kao Bog i koji je bio prisutan i u liku svojih službenika.