NIJE MI NIŠTA

Nikada nećeš razumjeti tu prazninu u mom srcu.

Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti.

Nikada nećeš znati razumjeti tu maglu u mom pogledu.

Kad odlutam, kad zastanem u pola riječi, u pola koraka. Uvijek ću ti ostati dalek.

Uvijek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”.

A svašta mi je.

 

Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj.

Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim.

Žalim za jednom koja više ne postoji.

Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretao, a sada su daleko.

Ma, nije mi ništa…A svašta mi je.

 

Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu.

Sjenke mi igraju po zidovima.

Sjećanja me ophode čitavog dana.

A srce ludo čuva te dragocjene suze duboko u džepu, suviše dragocjene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocjene da bi se poklanjale svakom.

Ne, nije mi ništa…A svašta mi je.

 

U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje.

Izokrene mi svaki trenutak, posije sumnju, uprlja svaku tuđu riječ i onda se kikoće kao nevaljalo dijete.

Šapuće mi pogrešne riječi na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima.

Đavo je to, zna kako da mi pokvari trenutak.

Nije mi ništa…A svašta mi je.

 

Kada bi samo nekako znala kada da šutiš, a kada da pričaš.

Kada bi samo nekako znala da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači.

Kada bi samo nekako znala da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit.

Kada bi samo znala da je moj dom u tvom srcu i šutjela dugo, dugo … i grlila me jako, jako … i voljela me ludo, ludo …

Zato me ne pitaj više što mi je, kad nikada nećeš znati.

Nije mi ništa …

 

 

autor nepoznat...