Mevlana Dželaludin Rumi turski sufi, perzijski pjesnik, učenik prava, teolog i učitelj tasavufa

KAZIVANJA IZ MESNEVIJE

Mesneviju (Masnawî Ma‘nawî) su slavili kao jedinstveno objavljenje ezoterične istine davno prije negoli ju je Džami (Çâmî) nazvao “Kur’anom na perzijskom jeziku”.

 

TRGOVAC I NJEGOV PAPAGAJ

 

U jednom dalekom gradu živio je neki trgovac.

Bio je veoma bogat, imao je mnogo novca i brojne sluge.

Trgovac je imao i jednog lijepog šarenog papagaja koji je znao govoriti.

Držao ga je u kavezu i svakog dana bi satima razgovarao s njim.

Uživao je slušajući kako papagaj priča i bio je sretan što ima tako lijepu i pametnu pticu.

Jednog dana trgovac je morao poslom poći u Indiju.

Bio je darežljiv čovjek, pa bi uvijek sa svojih putovanja donio poklone svojoj porodici, prijateljima i svima slugama.

Tako je i sada pozvao sve sluge i rekao im da zapišu kakav poklon kome da donese.

Odlučio je da ovaj put kupi poklon i svom dragom papagaju, pa ga je upitao: „O moj šareni prijatelju, ja putujem u Indiju, pa kaži što želiš da ti donesem!“

 

Reče: „U Indiju moram putovati

kaži čime ću te, dragi, darovati.“

 

Papagaj odgovori: „Ne trebaš mi ništa donositi.

Tamo u Indiji ćeš sresti moje rođake papagaje.

Molim te samo da im ispričaš da sam ovdje, da im kažeš da mi mnogo nedostaju i preneseš im moje pozdrave.

Kaži im da često mislim na njih i da u ovom kavezu čeznem za šumama po kojima sam nekada s njima letio.“

 

Odgovori: „Do tamošnjih papagaja svrati

ispričaj im kako u kavezu patim,

nekada sam s njima letio u visine

a sad iza žice od žalosti ginem.“

 

Trgovac obeća papagaju da će sigurno učiniti tako i da će mu, kad se vrati, ispričati što su kazali indijski papagaji.

Nakon nekoliko dana putovanja, trgovac stiže u Indiju.

Jednom je ondje šetao nekim šumarkom, kad na stablu ugleda nekoliko papagaja.

Skakutali su po zelenim granama i veselo čavrljali.

Trgovac im priđe, prenese im pozdrave od svoga papagaja i kaza što im je on poručio.

Kad to čuše, papagaji se rastužiše i zašutješe.

Odjednom jedan od njih pade s grane i ostade ležati na zemlji.

Kad trgovac to vidje, bi mu žao što im je išta rekao, i pomisli: „Kako su samo ovi papagaji suosjećajni sa svojim drugom. Ovaj jadnik je čak smjesta umro od tuge kad je čuo poruku mog papagaja.

Tko zna, možda mu je to bio neki rođak, ili čak brat.“

Trgovac se onda udalji od papagaja.

Krivio je sebe za smrt jednog od njih i govorio je sam sebi: „Zabioga, možda im stvarno nisam trebao ništa reći.

Svako zlo i nesreća desi se zbog ljudskog jezika.

Da sam bio pametniji i da sam malo porazmislio, onaj papagaj bi sada bio živ.“

 

Žestoko nekad zaboli riječ što s jezika teče,

riječ često može gore već vatra da opeče!

 

Kad završi svoje poslove u Indiji, trgovac se vrati kući.

Onaj indijski papagaj nikako mu nije izlazio iz glave i trgovac je sebe krivio za njegovu smrt.

Potišten, otiđe obići svog papagaja.

Onda se sjeti da mu ustvari ništa nije donio s puta.

Kad papagaj vidje da se trgovac vratio bez poklona za njega, začudi se i upita: „A gdje je dar za mene?

Nije valjda da mi ništa nisi donio?“

Trgovac je postiđeno gledao pred sebe i smišljao kako da svom dragom papagaju kaže za smrt njegovog prijatelja.

„Zašto šutiš, gospodaru, što ti je?“, upita papagaj, i trgovac napokon odluči da mu sve ispriča.

Potanko mu kaže što mu se desilo u Indiji, kako je sreo tamošnje papagaje, prenio im poruku i kako je onda jedan od njih odjednom pao na zemlju i ostao ničice ležati.

Kad sasluša trgovčevu priču, papagaj je neko vrijeme šutke gledao preda se.

Izgledalo je da je veoma tužan i zamišljen.

Baš kad je trgovac zaustio da kaže neke riječi ohrabrenja, papagaj se odjednom sruši na pod kaveza, poče se tresti i mlatarati krilima, a onda ostade nepomično ležati.

Vidjevši to, trgovac se prenerazi.

Plakao je i od žalosti čupao kosu.

Govori je sebi: „Zar me smrt onog papagaja u indiji nije ničemu naučila?!

Nisam smio ispričati ovo svom papagaju, trebao sam znati što se može desiti!“

Plakao je trgovac dugo za svojim papagajem, a onda odluči da njegovo mrtvo tijelo izvadi iz kaveza i dostojno ga sahrani.

No, samo što otvori kavez, papagaj se diže i izletje napolje.

Samo tren kasnije, papagaj je već stajao visoko na grani jednog stabla u vrtu.

 

U trenu se papagaj vinu u visine,

brzo kao zraka sunca kad sa neba sine.

 

Trgovac je zabezeknuto gledao svog papagaja kako se šepiri na stablu.

Papagaj mu, veselo se smijući, reče: „moj prijatelj u Indiji dobro je razumio moju poruku i dao mi pravi savjet kako da se izbavim, ali ti to nisi shvatio.

 

On mi reče: „ako tražiš spasa

znaj da si u ropstvu zbog svojega glasa;

sve dok budeš u kavezu pjevao mu glasno,

zarobljen ćeš biti, neka ti je jasno.“

 

Onda papagaj objasni: „Moj prijatelj se samo pravio da je mrtav.

Na taj način pokazao mi je kako da se spasim.

Poslušao sam ga, i sad sam slobodan.

A ti si mi, i ne znajući, prenio njegovu poruku.“

Trgovac nije mogao doći sebi od čuda.

A papagaj još reče: „Pošto si bio dobar prema meni, prije nego odletim natrag u svoj kraj, dat ću ti nekoliko korisnih savjeta.

Znaj da je u životu najbolje biti skroman i ponizan pred Bogom.

Također, znaj da postoje zli i ljubomorni ljudi, i takvi ne vole vidjeti nikakvo tvoje dobro.

Zato ti budi ruža, ali se od takvih sakrij u visoku travu.

A najbolje skrovište jeste kod dragog Boga.

Oni koji se njemu utječu bit će sigurni i zaštićeni od nesreće.“

A onda papagaj odletje u indiju, sretan što se napokon vraća svojim prijateljima.

Trgovac ostade razmišljati o papagajevim savjetima, pa reče:

 

Sa srećom ti bilo, znaj da nisam ljut,

i meni si otvorio jedan novi put;

zar da budem gori od šarene ptice,

ka Božjoj vjeri ja ću okrenuti lice.