Mišljenje sliči valovima na jezeru, zbog valova odraz ne može biti istinit. Mjesec se odražava, ali valovi ga iskrivljuju.

Bog se odražava u svima, mi smo odraz Boga, ali naš um je tako pun misli, kolebljivosti, oblaka da ništa nije isto što pogledamo.

Nije više onakvo kakvo jest.

Um jer nametnuo vlastite misli, on ih je interpretirao, a sva ta interpretacija je iskrivljena. Stvarnost ne treba interpretaciju. Onaj tko interpretira nastavlja i dalje propuštati stvari.

Vidite li ružu?

Ona je ondje. Nema potrebe objašnjavati je. Nema potrebe potanko je raščlanjivati, nije potrebno znati njezino značenje.

Ona je sama to značenje.

Ona nije metafora, ona ne predstavlja nešto drugo, jednostavno je ondje.

Ona je stvarnost, a ne simbol.

Simbol treba objašnjavati, san treba objašnjavati.

Stoga je psihoanaliza u pravu jer objašnjava snove, ali filozofi nemaju pravo kad objašnjavaju stvarnost.

San je simboličan, on označava nešto drugo.

Objašnjenje može pomoći da se pronađe njegovo značenje.

Ali ruža je ruža, ona predstavlja samo sebe. To je očito.