Dvije su vrste ljudi, oni s malo energije i oni s mnogo energije. Nema ništa loše u tome što imate malo energije, niti ništa više dobro što imate mnogo energije.
Te dvije vrste postoje jedna uz drugu.
Ljudi s malo energije kreću se vrlo polako.
Oni ne skaču, ne eksplodiraju.
Oni jednostavno rastu kao što drveće raste- Treba im više vremena, ali njihov rast je sređeniji, sigurniji i oni teško uzmiču.
Kad jednom stignu do određene točke, neće je tako lako napustiti.
Ljudi s mnogo energije kreću se brzo. Oni skaču i poskakuju, a posao obavljaju vrlo brzo.
To je dobro, ali oni imaju jedan problem: mogu lako izgubiti sve što steknu, onako lako kako su to i stekli.
Lako uzmiču jer su njihove kretnje bile skakanje, a ne rast.
Rast treba vrlo polako dozrijevanje, povoljno godišnje doba i vrijeme.
Ljudi s malo energije mogu biti pobijeđeni u svjetovnom natjecanju, oni će uvijek zaostajati.
Zbog toga ih osuđuju. Na svijetu ima mnogo natjecanja u trci za položajem. Oni ne mogu dugo ostati na položaju, izguraju ih, izbace ih.
Ali što se tiče duhovnog rasta, mogu rasti više nego ljudi s mnogo energije jer znaju čekati i biti strpljivi.
Oni se mnogo ne žure, ništa ne žele odmah, nikad ne očekuju nemoguće.
Oni čeznu samo za onim što je moguće.