U raskoši rajskog vrta izležavaju se Adam i Eva, prežderavaju se jabukama. Eva nehajna odbaci ogrizak, podigne se onako gola, besramno zanjiše kukovima Adamu ispred nosa i drsko progovori.
- Slušaj ti ,hoćeš li se već jednom prihvatiti mekakvog posla. Donesi mi nešto za jelo, dosta mi je ovih jabuka.
Adam se pokunjeno digne, pogleda Evu ispod oka i pomisli ... što li ju je sad spopalo ....
- Što želiš ljubljena, reci donjet ću ti .... odgovori Adam svjestan da se ne isplati proturiječiti, jer ona je nešto bjesna.
- Donesi mi, donesi mi....mmmm, donesi mi mesa. Ove jabuke već mi izlaze na uha, muka mi je od njih kao i od tvog ljenčarenja.
Vidi Adam da je vrag uzeo šalu, pokupi se i ode. Sakrije se iza drveta i osvrne se na Evu. Ona se bezbrižno uvalila u mirisno rascvalo cvijeće. Stavila ruke ispod glave i predala se sanjarenju. Adam je u neprilici. Gdje da nađe meso, i što to ona sad izvoljeva. Iz tog njegovog razmišljanju trgne ga glas sa drveta.
- Ej rista, kaj si se tak snuždio, kaj te ona tvoja opet zajebava?
Zmijo nosi mi se sa očiju, samo mi još ti trebaš ... odgovori Adam ljutito.
- Hihihii, i ti si mi neki otac civilizacije ... cinično će zmija
A tamo iz cvijeća Eva već viće
- Adame, gdje je to meso?
- Hihiihiiii, prohtjelo se dami mesa, hihiiiihiii ovo je da crkneš od smijeha
Adam sad već ljut dohvati zmiju za vrat i tresne njome o kamen, jednom, dvaput, triput.... baci ju na zemlju a zmija ostane nepomično ležati.
- Zmijo, hej zmijo...zove, al badava, zmija je mrtva.
- Adameeee... zove Eva nestrpljivo
- Evo, evo ... odgovara Adam ... Ajme što ću sad, ona želi meso, ubio sam zmiju, najebo sam. Znam, hahahaaa, pa nije to ni tako loše.
Ogili zmiju, naloži vatru i stavi ju na pećenje. Ubrzo donese Evi toliko željeno meso. Dok je slasno jela oblizujući prste uzvikne
- Adame ljubavi, znala sam da ćeš mi donjeti što želim!
Adam je šutke gledao njenu sreću i molio Boga da Eva ne vidi da nema zmije.
Neću postaviti pitanje, ostavljam vama pitanje i odgovor ..Hihihiii......
naastavlja se