Dođe taj dan, ako se više dalje ne može ni fizički ni psihički.Pucaš po šavovima. Krpaš, stežeš, sve „zakrpe“ toliko su blizu jedna drugoj, sve ih je više i više, i tada „bum“,kada to ni ne oćekuješ, ne vjeruješ da ti se to može desiti s obzirom na pomno sortirano i pospremljeno proživljeno iskustvo.Pukneš po šavovima,doslovno se rasipaš.

Sada se sakupljaj, otkupljaj, iskupljuj pred samim sobom i Bogom. To može biti vrlo opako i opasno. Svašta se može izroditi.Od ispada, grubosti, ludosti,i svakojakih nemilih situacija. Sve ovisi „od čega je osoba satkana“.Dobro ste pročitali, samo treba shvatiti, ali to nije problem ako se želi shvatiti.

Ima mnogo naćina kako si pomoći. Evo jedan.

Ajde u šumu ili obližnji park lupaj glavom po drvu, pritom urlaj iz sve snage. Izbaci van sve što se nakupilo u tebi. Sad je to lako,izaći će, jer šavovi su popucali , ništa ne prijeći nakupine da izađu. Ako se pritom prisutni razbježe i pomisle — ajme što je ovoj - ovome...dali je lud-a. Ne obaziri se na to i ne brini. Nitko neće prići i pružiti ruku i pomoći. Samo će se skanjivati i poprijeko te gledati, a da i priđu nema koristi od toga.Jer opet ćeš slušati pouke i upute koje ti neće pokrpati šavove već će te dodatno „rasparati“.

 Sam — sam moraš shvatiti, nositi se sa raspuklinama. I Ne krpaj više ništa.

 Obuci novo novcato ruho.

Biraj, imaš izbor; prirodno, puno energije.

 Ili umjetno,nametnuto, nepredvidivo..... u tom slučaju ako opet pukneš po šavovima ne očekuj više dan D, ni dan nakon njega. Tonut ćeš, tonut i potonut, bez malih šansi da se ponovno odjeneš.