Jasno je da je pušenje štetno. No o tome sam trebala razmišljati prije čedrdeset godina kad sam prvi put zapalila cigaretu. Sad mi nije namjera prestati, osim ako moj organizam sam  to odbaci. Dva pušača u kući gdje odu i do tri kutije dnevno u ovim kriznim situacijama veliko je opterećenje. Kad je šteka cigareta pri kraju već me lovi nelagoda da ne ostanem bez cigareta.

Jedno vrijeme zbog skupoće doma sam frkala duhan. No i to se pokazalo lošim jer i pravi duhan nije jeftin, a „šrot“ od duhana je još nezdraviji. Zatim sam krenula na cigarete „sa placa“ (ispod pulta). Ponekad je bilo u redu, ali znalo se desiti da je i taj duhan sve samo ne duhan. Znalo se desiti da su prodavači bili na „prisilnom godišnjem“ ( zbog šverca, naravno), tada sam morala kupovati cigarete sa kioska, a o cjeni da ne pričam. Muke po pušenju, pogotovo kad ti je penzija „crkavica“. Da mi suprug još ne radi i dobiva kakve takve prihode, valjda bi pušila slamu i lišće od hrasta. Sve to navelo me na odluku koja je zbog početnih financija bila teža.

Uvjek me privlačio miris dima lule kao pčelu na cvijet. Mnogo puta sam rekla da ću početi pušiti lulu. Bilo je to samo na riječima.Nedavno sam šetala gradom a pogled mi padne na prodavaonu Tabako.  Zastanem i odlučim raspitati se o cjeni lule i duhana.Prodavačica mi je ljubazno izvadila sve uzorke lula, odgovarala na moja pitanja koja je znala, ali cjene... astronomske, za mene, ćak i one najjeftinije.Ostala sam u „škripcu“, između davnih nerealiziranih želja o pušenju lule i financijske situacije danas, sve to povezano sa „obredom pušenja“. Znala sam iz iskustva, ako nešto želiš to realiziraj, ne dvoumi se. Nakon dugog omuhavanja odlučila sam i kupila lulu.  Kad sam došla doma nisam hrlila isprobati „novu igračku,već sam čekala prigodan trenutak da u miru razmotrim, zapalim i povućem prvi dim iz lule. Pa to je jednostavno, nakon toliko godina pušenja nije to neki „kumst“..... Je šipak .....

... Uz fenomenalan miris duhana koji se proširio prostorom,  ustvari osjećaj užitka, shvatila sam da nešto ne štima, tj. da neznam pušiti lulu... Pomislim... jesi li popušila novac kad si odlučila kupiti lulu? Ali nisam se dala smesti. Odem na internet i potražim sve o pušenju lule. Smiješno.. netko puši čedrdeset godina i onda ide tražit uputstva o pušenju. Ustvari je vrlo jednostavno, nikakav kumst. Par dana „uhodavanja“ dok se skuže „cake“.No ja sam već kod prvog poteza pogriješila. Natpala sam punu lulu duhana i to natiskala  svom snagom.Kao strastveni pušač koji je doslovno gutao dim cigarete učinila sam to i kod lule. Lula se ne puši, već „pućka“ kako su to stručno nazvali. Instiktivno sam to i radila, ali i uvlačila dim, što se ne radi.Ćar pušenja lule je u zadovoljstvu i uživanju okusa i mirisa duhana.Koji je zaključak iz svega? Manja štetnost za zdravlje jer se dim ne uvlači, jeftinije i veći užitak pušenja. Okolina ugodno miriši ( dođe vam kao kod paljenje mirisnih svijećica po vašem ukusu  i mirisu). U ustima dugo ostaje ugodan okus duhana – jednostavno zbog toga nemam potrebu ići „zapaliti“ kao što je to bilo sa cigaretama. Što je najvažnije moj jutarnji kašalj je nestao. Kad odem u grad imam kraj sebe cigarete ako mi zatrebaju. Uz ogromnu torbetinu punu svačega da još nosim i pribor za pušene baš mi se i neda.

 Na kraju da napomenem, ovo nije reklama za pušenje, već jedno iskustvo. Osim toga shvatila sam da sam „popušila“ četrdeset godina vrlo ćesto iz puke navike i potrebe da se latim cigarete, a sad to radim sa užitkom.