Mudrost sputava ubojitost 

Tamna noć i odsjaj vatre uz tog tajanstvenog starca davao je ovoj priči neko posebno značenje. Pomislila sam na trenutak da bi u nekim drugim okolnostima priča bila potpuno neinteresantna.

 Pažljivo nas je promotrio i nastavio dalje.

Potraga je trajala dugo. Svaka spoznaja na tom putu rađala je nova pitanja i novu potragu. Uz mnoge prepreke i tegobe, kao i lijepa saznanja jednog dana Ona se nađe ispred ljutitog zmaja. Nije pokazivala strah već razigranu znatiželju. Pošto je poremetila njegov mir obaspe ju vatrom. Zgarište i dim polako su se smirivali uz intezivan miris paljevine. Kad se sve pročistilo ispred zmaja stajala je Ona. Zmaj se njemo pokloni i pozdravi ju; Dobro došla čuvarice vatre i zmajevog hrama. Dugo sam te čekao. Vatra te je pročistila i sad znaš odgovore na svoja pitanja. Moje vrijeme je prošlo,čeka me dubok san,a tebe daljnje učenje ovdje u mom hramu. Čuvat ćeš ga umjesto mene.  Znam da ćeš ostati jer tu je tvoj dom, tvoje kraljevstvo.  Znala si da sam čuvar sakrivenog blaga, često simbol strahova, koje si postepeno nadvladavala. Pošto si se suočila samnom, pronašla svoju jedinstvenost možeš dalje mirno vođena svojim instiktima. Smatra me se za čudovište,koje treba uništiti, ali ti si znala da nosim znamenje instikata zato si me izazvala. Nisi me uništila već ukrotila.

Tada je hvatila tko je zmaj  kao i sebe. Uz svoju neobuzdanu istraživačku sklonost znala je kako treba dalje. Znala je da će i dalje biti neshvaćena, no nije zbog toga brinula. Ona je bila sama i kad nije bila sam. A sada kada je sama svjesna je da nije sama. I da nikada to nije ni bila.

Ako na svom putu sretnete Nju, netrebate se bojati, bit će ljubazna sa vama kao sa samom sobom. Pružit će vam zaštitu, prosuti po vama dobro i sreću. Ako ju i naljutite, možda će izvući vatreni mać, ali samo u želji da na vas prospe njegov oganj svjetlosti. Ona je odsjaj svog svjetla koji zna što je tama i svjetlo..... Sad spavajte, kasno je,sutra vas čeka put.

Zaspali smo kao nekom čarolijom. Kad smo se probudili na zgarištu su bili tek komadići drveta. Starca nije bilo. Pomislili smo da u šumi traži drvo za vatru. Nakon dugog čekanja nije se pojavio. Morali smo krenuti, zato smo na komad papira napisali par riječi zahvale za gostoprimstvo, okačili to na obližnje drvo i krenuli svojim putem. Bez problema smo stigli na naše zacrtano odredište. Putem smo raspravljali o neobićnom starcu i njegovoj priči. Nitko od nas nije znao svrhu tajanstenog susreta, a još manje priče. Vrijeme lude mladosti polako nas je napuštalo. Otišli smo svako svojim putem. Često sam se na tom putu sjetila tog starca i njegove priče. U mnogim životnim situacijama vidjela  sam mnoge u toj priči i konačno shvatila njenu bit. Dali je tako i sa ostalim sudionicima naše avanture nikad nisam saznala. Sa onima sa kojima sam ostala u kontaktu nikad nisam pričala o tom događaju.Na kratkim susretima nikad se nije imalo vremena niti smo se sjetili tog događaja. Kao da je događaj morao biti izbrisan, zaboravljen, možda od svih, ali ne i od mene, ili je možda bio doživljen zbog mene.

Mudrost sputava ubojitost, ali do te spoznaje je dugačak i naporan put.