Ekologija, kotlokrpe, reciklaža, novi hobisti i duhovnost

Inspiracija za ovaj prilog je članak:

Posljednji svaštaši

"Da, dobro ste pročitali, svaštaši, jer to su ljudi koji doista znaju svašta, a ne svaštare samo radi svaštarenja.

Smatram da je ekologija u svojoj srži duboko duhovna.

Danas, kad nas je kompulzivni konzumerizam i trgovački mentalitet doveo do ruba samouništenja, ekologija se nameće kao nova paradigma življenja.

No, je li ona doista tako nova, nije li se ona ranije zvala samo "razumno i razborito postupanje" u svemu što činimo u životu.

(slika Boris Pecigoša)

Kako je bilo nekada?

Kotlokrpa

Sve se krpalo i popravljalo sve dok je to bilo moguće. Kotlokrpe i ostali majstori pokućarci su hodali od praga do praga i "lotali" šuplje lonce i rajngle, brusili tupe noževe, popravljali pokidane ambrele (kišobrane) i sve drugo što se dalo popraviti.

Kad se šuplji lonci više nisu mogli popraviti, postali bi idealna posuda za lončanice.

Kad su prve konzerve ušle u masovnu potrošnju, također se nisu bacale, jer su i one bile idealne za lončanice.

Sve okrhnute i napuknute porculanske i keramičke posude su se na sličan način koristile.

I odbačena automobilska guma se koristila.

Da smo nastavili tako živjeti, civilizacija ne bi bila zatrpana smećem.

Platno je imalo nekoliko života i namjena, svi ili skoro svi su znali od staroga raditi novo.

Prvo se istkala i sašila plahta. Kad se istanjila, rašila bi se i krajevi se sašili za novu sredinu, a istanjei dijelovi bi se orezali, i nanovo porubili kao novi krajevi. Kad se jako istanjila bila je izrezana za otirače i kuhinjske krpe.

Tako je bilo i sa ostalim tkaninama. Oresci su služili za patchwork, izradu igračaka, torbi ili tkanje krpara (najjeftiniji sagovi na svijetu), koje su se tkale i od novih krpica, ali od stare, iznošene odjeće koja se izrezana na trakice lijepo utkivala.

Koristila se i stara vuna i ostale vrste pređe.

 

Patchwork se dugo radio samo za vlastite potrebe, ali se danas, na mala vrata ušuljao i u dizajn...

Danas hobisti, u besparici ponovo oživljavaju takav način života.

Iskoristi sve, udahni novi život nečem starome, budi kreativan, recikliraj...

 

Zašto zumbul ne bi mogao cvjetati u staroj, odbačenoj džezvi ili šupljoj ranjgli?

Živim li ja ovu filozofiju?

Neka slika kaže. U mojoj kuhinji, na rezervnoj polici nema ukrasnih tegli. To su obične tegle od zimnice, koje sasvim dobro ispunjavaju svoju funkciju. Možda ih jedanput, kad budem imala vremena sama ukrasim.

Evo, mala fotogalerija koja može biti jako inspirativna (sve je na slikama imalo i jedan drugačiji život).

Ovo je novi život odbačenih ili suvišnih stvari (krpice, ostaci, oštećene stvari)