Nekad je imat nečiju vizit kartu značilo da si faca kojoj je ta, još veća faca ukazala povjerenje ostavivši ti sve svoje osobne podatke... Dođeš negdje, pokažeš vozitku od te face..i riješen problem....Danas je to skroz drugačije. ne moraš se niti zaposlit u nekoj firmi, već imaš njihove vizitke s naznakom da si njihov predstavnik prodaje ili zastupnik na terenu....

Kad ti neko prvi put uđe u ured...pruži ruku...kaže ime i izvadi svoju vizitku!
uzmeš vizitku...saslušaš čovjeka dok je promatraš i vrtiš po ruci...proučavajući ima li što na njoj da to treba... i tad imaš više mogućnosti:

- ustanoviš da će ti taj broj možda jednom trebat i spremiš vizitku u stol (i zaboraviš na nju)
- ustanoviš da ti se lik sviđa, a upravo si došao do broja mobitela pa staviš vizitku na stol... i uvijek je nekako zatrpaš papirima da opet zaboraviš na nju
- ustanoviš da je baš ta osoba tebi od jako velike važnosti i spremiš vizitku u novčanik (nek' bude tu...zlu ne trebalo)
- ili ono što je jednostavno ali ujedno i najteže napravit... baciš je u smeće...i tako i tako ćeš to napravit za godinu-dvi

...ali nikad ...apsolutno nikad.... ne tražiš te vizitke po novčaniku ni po stolu ni u stolu kad ti zatreba ta osoba! To je naprosto nevjerovatno. Znaš da je bio kod tebe...znaš i šta ste pričali...ali da ti je išta značilo u životu odmah bi utipkao broj u mobitel. Ako ti i slučajno zatreba...nazoveš nekog tko zna broj...na kraju krajeva možda se broj i promijenio...a osim toga... ti s vizitkama i tako svaki dan mijenjaju poslodavca....

Doduše nije to baš uvijek tako!

Ima jedno 10-ak godina .... zapovjedni poziv na kavu.... na kojoj mi je osoba izvadila vizit kartu jednog odvjetničkog ureda i rekla još strožim glasom: "dobro spremi ovo, trebat će ti!" ... Posjetnicu sam stavila u novčanik... i godinama provjeravala da li je tu... smirivala me činjenica da je imam...

Zanimljivo je da mi je ta ista osoba, godinama poslije, dala svoju vizitku...sa skroz drugim pristupom, čak pomalo i posramljen, ali je bio ponosan na ono što je pisalo na njoj...a i ja sam bila...i želio je da to imam (iako mi nikad neće trebat u životu) ...a i ja sam želila da je imam (iako nemam pojma zašto jer sam znala da mi neće trebat)... i imam je još i sad čekam novu ali s drugim "nazivima" na njoj :-))

... ipak...dugo je to vremena...i one su još tu...a u međuvremenu se nakupilo njih...samo tako! ...i koliko god nikad nisam tako olako uzimala te posjetnice... toliko sam nedavno ustanovila da ih u novčaniku imam... točno 126 komada!


(ovo je preživilo od svih tih 126...još ih je previše)

...i tad je počelo ono što je trebalo odmah napravit.... bacanje u smeće! ... Pa ja ni ne znam koji su to ljudi, firme...koji će mi oni kufer...i kad bi ih i nazvala oni vjerovatno ne bi imali pojma koja sam ja... pa šta će mi onda vizitke.... i gledam ja tako i bacam.... kad jedna vizitka na jeftinom roza papiru privuče moju pažnju.... izmami mi osmjeh na lice... sjetim se gospođe i ugodnog cjelovečernjeg čavrljanja prije 5-6 godina i spremim je natrag u novčanik

...i ono što me tad zaprepastilo ... bila je Tarja ....



...zgrabila je moje vizitke sa stola i počela ih je žvakat! ... sviđaju joj se ili ih smatra nepotrebnim????

.... budimo ljudi.... osobno ih ne volim....iako su one jako praktične...i zato najviše volim kad netko negdje nešto izlaže pa jednostavno kraj svoje reklame ostavi plik vizitki...kome treba neka uzme...ne traže puno prostora kao prospekti i reklame s kojima smo svakodnevno zatrpani....

imam ih i ja...jer se bez njih nekako ne može...al zapravo može! ... ja ih doduše imam 2 vrste...jednu s brojem mobitela...drugu bez..... i jedina situacija ...kad sam imala osjećaj da ih trebam izvadit je u Parizu...i koliko god je hrpa ljudi čekala da me pozdravi...ja sam se upoznala s glavnim šefom...dala mu hrpu mojih vizitki...pa nek on dijeli kome smatra da je to potrebno!

...i nedavno...na kavi s gospođom (s roza vizitkom) ... sjedimo... pričamo...smijemo se.... i ja sve ne znam kako...al bi rado... i na kraju joj izvadim iz novčanika svoju vizitku! Čudno me pogledala... osjetilo se pitanje u zraku "pa ja sve tvoje podatke imam... i više nego što tu piše"

- znaš, razniježila sam se kad sam našla tvoju vizit kartu u svom novčaniku, pa bi tila da imaš i moju. Možda i tebi bude tako toplo oko srca kad je jednom pronađeš!

...ona ju je uzela... s osmjehom... i spremila... a meni je bili nekako lakše i ljepše...



P.S. kad ćemo na kavu da ti dam vizitku? ...

http://elyca.blog.hr/