...dakle...čula sam ovih dana izjave:

Neki dan sam se digla u 5 sati ujutro za umisit kruh..…. – ajme koja laž! U 5 ujutro se bude samo mljekarice i luđaci!
Hodanje pospješuje razmišljanje! Ima li išta ljepše hodat i razmišljat i polako čavrljat?.... – ajme koja laž…koje razmišljanje i čavrljanje kad ne možeš uhvatit dah trošeći kalorije po cesti?

Kad je Bog stvorio svijet ….»napravio» je Adama i Evu i smjestio ih u raj da uživaju!
I šta su oni išli radit????...brat jabuke!
Ma ko je vidio išta radit???? Zato ih je Bog i kaznio! Zasluženo ih je kaznio!!!
Ako smo već doneseni na ovaj svijet da uživamo….onda se opustimo i uživajmo!
Odnio vrag i prišu i rad!...Vidite šta se majmunu dogodilo??? Posta je čovik!
Još jedan dokaz mojoj tezi da ne valja radit.

I kako ćemo onda proživit život? U ljenčarenju i uživanju….
Idealan život po meni je…ustat se ujutro….pomirisat zrak kroz prozor…i ako je sunce otvorit širom prozore…i onda se vratit u topli krevet i rastezat se i protezat….
Tada se polako dignemo i osvježimo….stavimo kuhat kavicu…. (koristimo plin da se ne umaramo stojećki)….i onda sjednemo za kompjuter….kavica…cigaretica…i malko interneta…
Vrijeme je da se lagano prošetamo da izbora hrane…pogledamo što je najljepše taj dan na ponudi…lagano donesemo kući….i odmorimo na kauču uz cigaretu…protezanje je obvezno!
Onda bi se moglo nešto i pripremit za pojest?...nešto što je ukusno, a ne treba više od 20 min da se spremi?

Nakon jela obvezno prileći na kauču uz cigaretu….pa nećemo teško stečene kalorije potrošit?
Zar nas je Bog stvorio da uništavamo ono što smo teškom mukom stekli???
Nakon popodnevnog odmora vrijeme je za kavicu!...po mogućnosti vani u kafiću….da ne moramo prat suđe…i da sjedečki možemo čavrljat
Vratimo se doma….s kojim kolačićem iz Kirigina….i opet lagano nešto pregrizemo da bi siti i zadovoljni mogli gledat neupaljen ekran TV-a …(tada u ekranu vidite svoju sliku…zadovoljan izraz vašeg lica koji vas netremice promatra je prizor koji opušta)
Zadovolji odlazimo u krevet….gdje opet odmaramo do jutra

Da je Bog htio da se mi umaramo…odmah bi u raju napravio stepenice do neba i rekao Evi: «Peri!»
Al' on to nije napravio! Zašto? Pa zato jer bi to bio nepotreban umor!

I ja danas svoje dijete učim: «Ne trči za momcima, ni za busom! Trkanje je napor!»
Hrkanje nije nikakav napor….i zato ležimo….spavajmo…i siti hrčimo do mile volje

P.S. Upravo mi je mala vještica sa poniznošću, donjela na dlanu daljinski upravljać od klime....ja sam ispružila svoj kažiprst i bogobojažljivo pritisla botun za paljenje klime....valjda me Bog zbog toga neće puno kaznit??...tada sam se izderala na dijete:

- da mi nisi nikad više dala da radim teške fizički posao!

...uf..ta djeca...i do kada ćemo mi ispaštat grijehe Adama i Eve i njihovog rada?? :-))