...jer nije mogla bez Fejsa...
najprije sam to zanemarila...al u jednom trenutku sam brzinski slikala šipak na stablu te poslala sliku na Fejs....
....kad sam došla kući imala sam što i vidit... jedan moj prijatelj je slinio poviše slike i molio da mu nabavim domaći šipak, pod bilo koju cijenu, samo da nije onaj gumeni i odvratni iz Turske... nasmijala sam mu se ...i šapnila da imam i dunja....a na to je uslijedio paničan poziv
- prodaj mi sve što imaš!
- ma daj čovječe di ću ti prodat? Dođi i uzmi!
- a ne može tako, ne mogu samo uzest. A koliko toga imaš?
- a negdje oko 4-5 kg dunja i 4-5 šipkova
- prodaj mi to sve!
- ma stani...polako...ne mogu ti prodat ono što sam skoro pa ukrala
- možeš! Tako se to radi!
- ma kako se to radi? Da prodam tuđe?
- reci cijenu. Dolazim!
- ajmo polako. Evo ja tebi sve ovo, a ti meni čokoladu s rižom!
- koju Milku hoćeš?
- ti si lud, oni su otrovnim oblakom zagadili po Njemačke. Domaće je domaće!
....nije prošlo ni pola sata dođe SMS. "Može li za pola sata?" .... i odem ja u kafić....s kesicom punom voća...naručim čaj...kad evo njega...
...ova velika je za voće.... a ovu malu sakrij... ona je za krzne situacije... tumačio mi je dok mu je slina doslovce kapala niz bradu dok je gledao jedan raspukli šipak...
- a gdje je onaj sa slike?
- njega sam ostavila na stablu ptičicama da imaju što jest.
- zaštoooo???? Tako je lijepo i prirodno sazrio.
- zato jer dolazi zima i ptičice trebaju jest!
....naprosto nevjerovatno kolika je bila njegova želja za običnim šipkom! Iako sam ga dobro razumila.... žudi za mirisom voća... željan je tog mirisa... (a ja i tako taj miris trenutno nisam osijećala)
...eto gdje nas je doveo suvremeni način života?....
- stvarno nisu prskane?
- nisu! Nitko tu ne dolazi! A pogledaj ove točkice na dunjama. To ti je znak da ničim nisu prskane. Nego, ideš s nama večeras van?
- ne mogu. Idem ovo odnjet mami. nego...čitao sam o grljenju stabala. To treba bit ...ne znam koje stablo
- ma nije bitno koje je stablo...samo te zove...
....srećom sam morala ić.... pala je noć...a ja izlazim van
Ima tome davno da sam pisala o tome da novcem možeš kupit sve osim vrijeme...a sad smo već na tome da svojim novcem ne možemo kupit ono što želimo pojest ... svaki dan...u svakom pogledu sve više napredujemo!
...budimo "ponosni" na sebe! Naš tehnološki napredak ... i trka za statusom....trka za stvarima... za onim što nam "treba" .. doveli su nas do toga da polako shvaćamo da nemamo ništa! .... ili još to nismo shvatili?