ispred nas prizor iz snova...

 

 

...vrijeme je za kavu.... žedni smo već.... a tu su 3 kafića...uđemo u prvi...prepun biciklista.... na 2 koraka je drugi....al tu već zaustavljaju našeg prijatelja i pitaju za zdravlje...za pad...i za fotoaparat.... da ćemo nać misto u kafiću kad ono mravinjak od biciklista

 

... šinjorina u biloj suknjici ulazi...izlazi iz kafića....nosi čokolade...kave...mi strpljivo čekamo... čekamo.....čekamo... i tad ju ja zaustavim

- šinjorina možemo li dobit kavu?
- nisam vam ja konobarica!
- kako niste?
- ja sam vođa puta ovih biciklista!
....ajme jadni vođa... konobari.... a i ja sam vođa puta... pa šta ću....dignem se i odem na šank naručit... vidim konobarica u poslu...radi.... i pitam gdje mogu zapisat narudžbu... ona prekine posao...ode u špajizu...donese mi blokić i olovku...pričeka da zapišem: 2 kave i nes od vanilije... i kaže da će mi napravit i donit...

sjedimo mi tako vani i pričamo ...zezamo se... ponovo uđem u kafić... konobarica mi se nasmije iza šanka... sigurna da radi moju narudžbu ponovo idem van

...nakon idućih pola sata...ulazim u kafić... sad već stojim i čekam kad će ona ...

- ma čim završim s ovim
...ja pomireno izađem van....pokušavaju me snimit tehnikom za uljepšavanje....al ne ide... meni ni plastični kirurg ne može pomoć

 

...ljuta zbog situacije....u kofeinskoj krizi....a pomalo i dehidrirana ulazim u kafić i prijeteći kažem konobarici

- pa dobro koliko još?
- pa dok ovo ne završim, samo čokolade piju

...a ja gledam.... radi kavu po kavu.... za svaku čokoladu ode u špajizu...opere aparat... miješa ručno... nije u stanju 2 kave istovremeno skuhat.... ode pa opere žličicu.... pa se vrati....pa napravi čokoladu...pa ode na drugi kraj po čašu .... pa stane raspravljat o naručenom.... ja u šoku od sporosti, trampavosti, neorganiziranosti ...ne znam dal da se smijem ili plačem...

...a moji za stolom gledaju gđicu u bijelom hoće li sjest na biciklu....s već uperenim aparatima za snimanje scene ... bog te s kojim perverznjacima putujem... promislim i ponovo uđem u kafić

- šinjorina! Ako me momentalno ne pustite da sama sebi skuham kavu, imat ćete posla sa mnom!
- evo taman sam uzela Vašu narudžbu, još samo ova čokolada....

...kaže i stane naplaćivat kavu biciklistima...jednu po jednu.... fiskalni račun...tumačenje cijene, vraćanje kusura....a biciklisti u redu ...jedan po jedan...njih 15 za platit 20 kava.... ja pjenim!....para mi izlazi iz ušiju...kad odjednom ona ode u špajizu...izvuće kutiju nesa...i sve raspe po podu .... nespretno pokuša sastavit kutiju i vratit kesice u kutiju...a ja odlučim smirit situaciju..

- polako šinjorina, niste vi krivi, zalud spremate u kutiju kad je loše kvalitete...vidite da odma ispada....

...ona stavi sve kese na šank....ode do sudopera, uzme spužvu, opere aparat...vrati se do sudopera ostavit sužvu, ode do police uzest šolju, ponovo ode do sudopera opere jednu žličicu, počne mutit nes... i...i... konačno ga napravi!!!!.... trebalo joj je točno 89 minuta od narudžbe! ...a nama je trebalo 8 minuta da kavu ispijemo u jednom trenu.... sad smo više gladni nego žedni....

...gđica u bijeloj suknjici stavlja kacigu na glavu....al nikom se više od umora i iscrpljenosti ne da podignut aparat

 

...dolazi kombi i skuplja one koji se poslije kave i tople čokolade ne mogu popet na bicikle .... zakrčili su cilu ulicu ...nitko ne može nigdje....a susjedi do našeg stola ....sad već negoduju i pitaju ...mogu li konačno dobit svoje pivo

...možda je to ljepota života na otoku....sve je usporeno...polako...fjakasto...

 

 

....ponovo sam se iznervirala dok sam ovo pisala...i pitam se jesam li slučajno ja platila ovu kavu? Ako jesam...idem se samokaznit! ....

...uništila mi je koncepciju putovanja 20 min vožnje....sat slikavanja....