Prvi slobodni vikend …u kojem sam u petak u 14,45 utekla s posla…da me ne dočeka nešto …da opet moram radit petak noć ili subotu…. provela sam plačući!

…i sad….a subota je…oko 14…sati…još uvijek me bole oči od plakanja J)

što se dogodilo???....pa ušla sam u Caffe bar Ely …sjela za stol…i naručila svoju oranginu…kad je Bego uzeo mikrofon i predstavio se…. nije prošlo ni 10 min…suze su mi se počele slijevat niz obraze…gazda kafića je uzeo foto aparat..i gledam ja…on slikaje put mene…a ja se derem:

-          nemojte me slikavat…plačem!

…u to ulazi u kafić Jare (poznatiji Dalmatino)…. i kad je vidio da kasni na događaj….stao je na vrata od kafića…i počeo plakat….

…Bego će već na svom blogu ispričat što je bilo….ali ja sam uspjela snimit par detalja….da čujete kako je to i izgledalo….

….slavljenje i veličanje gluposti….

 

…“Ne možeš se pravit glup, jer  Vas pravi glupan odma prepozna“…    

(Luky, Bego i Dalmatino evociraju uspomene iz mladosti)

…o čemu razmišljaju muzičari dok su na bini….i o tome kako su razbijali tremu na drugom koncertu Tutti Fruttija kad je u Dvoranu na Gripama ušlo preko 7.000 ljudi (što je bilo van svih sigurnosnih mjera)

 

 

…nažalost…previše je bezobrazno da Vam kažem što su oni pjevali jedan drugome na uši…dok je publika vrištala s Amulićem u sav glas „nasloni glavu…na moje rame“

…pa je Jare odjednom skočio i viknio:

-          milion puta sam ovo ispriča i svi su mi rekli da sam to sanja!...Evo Vam sad…vidite da sam govorio istinu….