četvrtak

....kišni dan....vlaga se uvukla u kosti ....a ja još nisam prebolila virozu koju vućem cili misec...
radim do 15....dok dođem kući, kupim kruh, stavim lonce na špaher i ručam... taman je 16,20 ... tad dođe i sin...stavimo kavu dok on ruča ....ali vani je tmurno pa umisto da čekam sina, legnem na kauč, prebacim dekicu priko sebe ... taman utonem u polusan kad zazvoni mobitel...ne vidim tko zove, jer onako pospana ne vidim slova na mobitelu...javim se ...kad bratov glas s druge strane

- jesi li na Fejsu?
- nisam!
- kako nisi?
- na kauču sam, spavam!
- a radi li ti inernet?
- nemam pojma...pusti me da spavam

...i poklopim...

petak

....kišni dan....vlaga se uvukla u kosti ....a ja još nisam prebolila virozu koju vućem cili misec...itd itd ...(s razlikom što je sad i sin bolestan...nije išao radit...pa ležimo na kauču...on istok-zapad, ja sjever-jug) ...taman utonem u polusan kad zazvoni mobitel...ne vidim tko zove, jer onako pospana ne vidim slova na mobitelu...javim se ...kad bratov glas s druge strane

- jesi li na Fejsu?
- nisam!
- kako nisi?
- na kauču sam, spavam!
- a radi li ti inernet?
- nemam pojma, ali radi TV, a to znači da radi i internet
- meni TV puca
- pa zovi službu za korisnike
- uzeo sam telefon i linija mi puca
- pa zovi netjaka da pogleda

...a mali sve sluša i nešto sebi brblja u bradu...
- daj sine titluj se! Ne ti brate...čekaj on mi nešto govori, a ja ništa ne razumim
- evo opet mi je pukao TV
- čeaj mali mi nešto govori

- pa puka mi je TV

- ma ne mogu pričat istovremeno s obojicom ...za majku pustite me spavat
...i poklopim telefon....kad brat dojuri gore i sad priča sa mojim sinom

- čekaj
- neću čekat, hoću da radi!
- skuhaj kavu i smiri se!
- neću kavu hoću net!
- spoji se na naš!
- to mi je presporo, hoću se igrat na igrice.
- ma spoji se na naš
- neću Vaš, imam svoj i skupo ga plačam. Hoću ono što plaćam!

...svađaju se on i moj sin....a ja guram glavu pod jorgan i malo spavam...malo ih slušam... ipak, majka sam pa hoću spasit sina i dobacim

- ajde u muzej
- neću u muzej hoću net!
- ma ajde u muzej i ostavit će te tamo
- neću u muzej! Hoću se igrat na netu!!!

....gurnila sam opet nos pod jorgan....

- je puca net. Puknio je 95 puta
- šta me briga koliko je puta puknio. Hoću da ne puca
- a puca cila zemlja
- šta me briga, nek ne puca moj telefon

zaspala sam ...čula sam strku po kući i rasplet....

moj se sin digo i otišao kod brata...ne znam koliko im je trebalo da shvate i pogledaju šteker od telefona u zidu... žica je bla zavijena (tako kažu) kao u vrijeme II svjetskog rata

- tko je radio ovu instalaciju? (zapitao je moj sin)
- tvoj otac s mojim ocem!
- Lolek i Bolek? A je to! Još se čudiš što ti puca veza

...uglavnom su očistili žicu, namontiramli šteker u zid kako treba.... brat mi harači po Fejsu...igra igrice....

subota

 idem malo odspavat poslije ručka...
ipak, predostrožnosti radi napišem Kenguru na zidu 

"idem sad meditirat na kauču jedno uru vrimena... molim da ne zovete s nekakvim upitima "Jesi li na Fejsu?" ...nisam i neću bit"

...legnem...pokrijem se...lipo se ušuškam...kad zvono na vratima

...susjeda kod koje sam slala sina s povikom "Ukradi gđi Vesni malo ružmarina!" stoji na ulici i nosi veliku granu ružmarina

- što je bilo? Što ste se sami išli penjat za ubrat ružmarin? Zašto niste zvali (pitam ja zabrinuto)
- ma nije ovo moj ružmarin. Navikli ste i mene da ga stavljam u svako jelo.Nisam se mogla sama popet za ubrat ga, pa sam išla u susjedstvo i ubrala i za sebe i za Vas

- što bi? (pita me sin)
- a susida od koje ti kradeš ruzmarin, bila je u susjedstvo ukrast malo za sebe i za tebe, da se ti ne mučiš....

...a ja se još ovdje trudim izmislit tekstove za novi post....treba nas samo snimat....koji Fellini ...koji bakljači....scene su kao u starim mediteranskim filmovima.... živim s peškarušama ... samo mi slabo ribu donose :-(....