...obveza me odvela na krajnji jug županije...do jedne osnovne škole... al shvativši da nema šanse da taj dan odem u ured, pa na dvosatnu vožnju...odlučim da svratim do Drvenika...sjednem 2 sata na plažu i gledam u more i tako se malo opustim...jer previše se toga skupilo...što na poslu...što u kući...s puta na put...iz kuće u kuću...

...put je počeo loše jer u autobusu za Dubrovnik nije bilo mjesta...pa sam čekala sat vremena drugi...al srećom je naletio jedan poznati vinar...pa smo skupa popili kavu... i tad ja javim Bukari da dolazim do njega...a on umornog glasa odgovara da ima neke grupe stranaca i da me ne može čekat... došetala sam se tako sama do njegovog lokala ...po prekrasnom vremenu i zatekla njega punih ruku....

 . 

...jedva sam se oslobodila njegovih ponuda za jelo...al kavu na plaži odbila nisam! Za to sam i došla.... ipak...odjednom se na mjesto sručio pljusak...pa prava pravcata tuča...veličine višanja.... i morala sam uć u njegov lokal....

 . 

....sjela sam za stol s njemačkim bračnim parom koje su konobari uveli u lokal da do kraja popiju svoju kavu nakon ručka ...odjednom mi je Bukara donio crni rižot da štogod prezalogajim... slikavala sam kišu i nije me bilo briga za jelo...kad je se on vratio do mene, lupnio me po leđima... i rekao: 
- jedi mala, ohladit će ti se!
- da li Vam je to master shef skuhao samo za vas? - upita me njemica gledajući u crnu boju tanjura
- vjerovatno, odgovorim ljubazno
- a što je to?
- to vam je rožot napravljen s crnilom od sipe. Specijalitet i jako jeftino jelo koje su kuhali naši stari.....(tumačila sam i dalje)...hoćete malo probat?

..gospođa je bila u šoku što ispred nje guram tanjur pun crnog rižota...nešto što nije nikad jela u životu.... i tad sam uzela žlicu sebi na tanjur i dala joj žlicu da ona proba...priznali su mi da idu na ljetovanje u Grčku, ali da su na ovom mjestu prije par godina lijepo jeli pa su zastali da nešto prezalogaje ...al' da će sad nakon ovog i po povratku opet svratit na jelo...i dok smo pričali tako ...ja sam se igrala sa svojim rižotom ... jer mi se nije dalo jest....

 . 

...iako je rižot bio savršen....otišla dalje i odradila ono što sam došla radit....i na povratku je već bilo 7 sati...

- dušo trebaš nešto pojest!
- nešto, ali samo da je malo
- hoćeš jednu malu ribicu? Ma znam ja šta ćeš ti. Imam moliće uhvaćene jutros na parangal
- da li su mali?
- dovoljno su mali! Hoćeš juhice, prave riblje.
- ma pusti me na miru s hranom ...odgovorila sam štufo ...sjela na štekat i zapalila cigaretu....sad već zezajući se s osobljem ...kad odjednom ispred mene on donese 2 mala molića....stvarno su bila lipa...slatka... i za vidit i za nanjušit... slikam za jednog .... da ga mogu zezat.... probam.... i idem uzest malo ulja s tanjura da ga polijem... kad će on:
- nemoj to ulje! Evo ti ovo! ...i zalije mi mola uljem iz okrugle bočice....

 . 

- usra si mi mola! - vrisnem
- recite mu gospođo - smiju se oni sa štekata
- hvataj... to je zlato!
- ma koje vražje zlato. Pokvario si mi večeru!
- ma to je maslinovo ulje sa 24 karatnim zlatom!

...gledam ja u tanjur.... gledam bocu...probajem... ulje dobro... ne preteško...klizi niz grlo....kao da je s aromom voća...a te mrvice se niti ne osijećaju ....ispriča mu on cijelu priču oko nastanka ulja i kako je stavio zlato u njega...i to ono zlato s deklaracijom da je za ljudsku prehranu... i ponovo se ja s mirisa i okusa ulja vraćam zlatu...


(ove žute mrvice su 24 karatno zlato)

- slušaj, ulje je sigurno bolje nego ovo što je na stolu. I ne da je bolje, nego je puno bolje ...i tad počnem pravit grimase da sam se otrovala... da se gušim.... uglavnom sam se nastavila smijat i zezat....dok nisam došla doma... a tad sam okus ulja već i zaboravila....al misao da sam točavala kruh u zlato...vrtila se po glavi samo tako! ...i normalno odmah sam je počela pričat....

- to se zove "NAPROSTO NEPOTREBNA PERVERZIJA" kaže moja kćer....
- ja sam Naprosto Elica. Znači li to da sam nepotrebna ili samo perverzna?

...komentari su svuda bili isti....a zaključak se sam po sebi nametnuo.... turizam čini priča...a ja bi moliće pojela...maslinovo ulje bi možda prokomentirala ...možda i ne... al priču o zlatnom ulju širim dalje... obrok je bio prvoklasan, svjež i ukusan... ali sad svi pričaju da sam "ZLATNA ELYCA" ....

...i dignem se ja sa stola....da odem na WC.... kad svi vrisnu za mnom: 
- nemoj da ti zlato uteče iz tebe! Čuvaj ga!"

Sve je ovo perverzno...ulje ...ko ulje... al ovo je ipak vrhunski proizvod...vrhunsko ulje za gurmane... i zlato za snobove.... svi će pričat o tome...kao o nečemu posebnom...a ja se osjećam veličanstveno...i carski...priča je vrhunska, ideja je odlična....a cijena je vjerovatno naprosto čudesna.... al to je ono što čini vrhunski turizam turizmom!

 . 

...ma koji šeici....i mi svoje perverzije za utrku imamo :-))

Zato moram sanjati...
...i putovati.
Na sretnom mjestu gradim dom,
bar u snovima sam svoj na svom...

30.5.2012.