...kao što znate ... jedna me kabelska kuća toliko razbjesnila da sam odlučila srušiti kuću o svom trošku i za svoj gušt! ...al o tome opet nekom drugom prilikom...jer mi je dopis njihovog odvjetničkog ureda u škafetinu kojeg mi je teško otvorit...a oni brate ...tako lipo optužili sve živo...čak i mene...i sve to lipo imenom i prezimenom... pa molim sve one koji čitaju ove stranice da mi se jave...jer ću možda i njihovo ime objavit...a svi smo mi i krvi i dužni!

...i tako... prokišnjava meni krov...a moj znatiželjni otac napravi rupu u plafonu da vidi odakle kapa...

. .


zaludu uvjeravanja da voda kad uđe...tko zna odakle ulazi....on to nije mogao shvatit! ....

Muškarci su čudne biljke...i moj bivši muž je godinama pokušavao tako spasit predmete od plastike pokušavajući ih zavarit s nečim metalnim i vrućim...al mu nije išlo...radio je to godinama ....desetljećima
...tako je i moj otac ....provirio glavom kroz plafon ...i vidio krov s unutrašnje strane.... bijesan što se ljutim na njega...i još bjesniji na činjenicu da ništa ne vidi rekao je famoznu rečenicu:

- ja razbio, ja ću napravit!
- neeeeeeeeeeeee...ne samo to ne! - zaplakala sam od muke
- dobro zašto ne pustiš oca da ti pomogne? - pitala je mama u čudu
- zato jer se ne može stavit plafon na ništa! da bi se stavio plafon, treba stavit zidove, a za stavit zidove trebaju podovi, a kad si stavio podove, treba i novi namještaj....
- ti si strašno komplicirana i ne daš da ti se pomogne
- meni je najbolje zvat novinare, uzest čekić i počet rušit kuću...proglasit će me ludom, dobit ću penziju. Čim dobijem penziju ostvarujem pravo na starački dom i svi moji problemi su riješeni!
- ako te proglase ludom nećeš više moć radit posao koji sad radiš!
- pa bar ću bit sigurna da sam penziju doživila...odgovaram sretno izabranim rješenjem
- samo ti stavi sve svoje stvari u vreće za smeće nasred sobe, a mi ćemo sve sredit - odgovori moj otac

...i lijepo sam ja sebi zamislila život....ako idem u renoviranje gubim 10 kvalitetnih godina života .... ako se bacim u dokazivanje koliko sam luda.... izgubim 6 mjeseci do godine dana...i onda radim raspašoj ...u onom novom staračkom domu što se gradi.... al svježi su još dojmovi od mog bjega put Rijeke... a otišla tamo bez novaca da se kući vratim... i šta ću se bunit ... pusti oca da ti pomogne....

- ideš u renoviranje? hahahahahahahahahahaha - kaže, umirući od smija, stari stolar Dela
- ma nemam pojma
- hahahahhahaha, neću ti reć šta te čeka s majstorima da odma ne odustaneš
- ma znam ja šta mene čeka
- onda si još luđa kad znaš...a ideš u tako nešto
- nemojte tako Dela i vi ste meštar
- je al ja volim tvog brata

...heureka....pa čovjek radi iz ljubavi.... i tad uleti Irida i priupita zašto ne iskoristim sve one svoje uguravače ...al ljudi moji...meni se ne da....jednostavno mi se ne da....

pustite me da sanjarim i maštam...dosta mi je ...apsolutno dosta svega... ...pružam ruke visoko ...i hoću ... da me nema....da nestanem....da se dobro istegnem....da...

.

...i dođe Uskrsni ponedjeljak...uzmem ja crnu kesu od smeća i počnem vadit robu iz ormara.... svetac je...ne smim se umarat! ...i polako i natenane...napunim 2 kese....
i dođe utorak...i mala poludi...i ume sve bacat u smeće! ....do petka sam bacila apsolutno sve iz 2 spavaće sobe i kupatila (osim mašine za šivanje, mašine za pranje robe, bojlera i kreveta....a i krevet bi bacila, al mi nije imao tko pomoć....

.

...ne znam...jedno 5-6 velikih kamiona otišlo je iz moje kuće...robe...smeća...knjiga...namještaja.... i osjetila sam olakšanje.... i legla sa kćeri na kauč.... a Tarja se odma ubacila između nas

- vidi tri kuje na kauču - ustanovi moj sin ...