…dogodilo se slučajno …a možda i nije…uglavnom prije 2 mjeseca sam imala ponudu za kavu u 5. Odbila sam! Ipak…zbog upornosti (a i malko me boluckala glava) pristala sam …al u 7 navečer, ispred kafića meni blizu kuće…

čekao me naslonjen na ogradi uz  cestu, uz širok osmjeh ….ja njega prvi put vidim u životu, on mene očito ne…

-          hoćemo li u kafić ili ćeš negdje drugo?

-          ajmo na drugo mjesto!

-          mislio sam da tu više ne ideš

-          zato jer me tamo godinu dana čekao jedan tip

-          znam koji (kaže mu ime), ti stvarno ne ideš s njim na kavu? Zašto?

-          zato jer se ne upoznajem preko interneta!

-          zašto?

-          zato jer je to uvijek pogreška! – odgovorim i zapitam se kakvo je ovo upoznavanje? preko interneta ili slučajno? Ma zašto ovo govorim, nikad ne reci nikad jer će ti se to dogodit….

…i sjednemo mi…naručimo kavu…nismo stali pričat…tema ko u priči…gledam ga u lice i mislim se: „Čovječe, savršen si!“ …pratim mu usne dok govore riječi …i mislim se: „Daj mu nađi manu, ne može bit savršen“ …“ok..ok..obrijane je glave…al kvraguc, nećemo gledat u čovjeka kako izgleda“

-          iskrenost je najvažnija stvar u životu! – čula sam dok govori i nastavili smo pričat …i odjednom dođemo do muzike…

…uzeo je svoj mobitel …pustio neku pjesmu… žamor je bio u kafiću i svirala je muzika uživo…on se digne…nasloni se cijelim tijelom na mene… stavi mi mobitel na uši …i ja slušam…i nije mi bilo neugodno što je tu u mojoj blizini…i previše blizu… (inače …ne volim da me itko takne…i refleksno reagiram oštrim pokretima)….

-          i bla bla….(pričao je on, a ja sam uživala u toplini njegove blizine) …a znaš li koja mi je pisma kad me žena nazove? – upita i shvati što je rekao

BLOOOONNNNGGGGGGGGG! – znala sam da imaš manu! ….pogledam na sat….100-ta minuta …a kava još nije popijena! ….a kući čeka pas koji nije prošetan!

…par dana poslije…dobivam SMS da me ima nešto važno pitat. ali da nije za preko telefona…. odgovaram da sam u poslu….pa dobivam mail: hoću li njegovu sliku? -  „NE!“, ….Hoću li slike od negdje? – „NE! Nemam sad vremena!“ …(dobila sam ih) … :

-          da odemo u Solin gledat labudove?

-          ne znam što da kažem? Rekla sam da neću slike i dobila ih preko 15, šta bi bilo da sam ih htjela vidit?

-          hahahaha

-          da li si napravio moj psihološki profil?

-          radim ga!

-          pa koliko ti treba vremena? Svaki me šizofrenik pročita za po minute

-          zato jer je šizofrenik! kad ga napravim ispast ćeš tako dobro da nećeš vjerovat da si to ti!

-          a na kojem će bit jeziku napisan?

-          naturalnom!

…uglavnom…dođe on u moj ured….sjedne za stol…i traži da pomognem njegovoj ženi …. ubacujući da imam dobre noge i guzove…!!! J)

začuđen je kako me to ne zanima gdje on radi, a vidi se kroz moj prozor….obiđem stol da vidim kroz prozor…a on je već naslonjen na mene…meni iza leđa…i pokazuje mi….

…i tako…dobivam ja pjesme….što god kažem dobijem odgovor: „Takvi smo mi tipični blizanci!“

…i opet poziv da ima problem…. četvrti susret….kafić uredski… pričamo o nekakvim pravnim propisima…ja predavački raspoložena… onako ništa posebno ni napadno… kado odjednom čujem:

-          iskoristi me, sažvači i ispljuni!

-          ne pljucam ljude!

…gledam ga traži pomoć i nudi se na pladnju…totalno me ne zanima u životu! Gledam ga…kao bilo koju nepoznatu osobu (nikako da mu niti ime zapamtim…i mislim se…“tebe bi se stvarno moglo iskoristit, a da me to uopće ne „zaboli“…“ …bijesna sam u tom trenu na činjenicu da mi je pukla čarapa (od patenta na čizmama… i on mi je stvarno samo ugodan glas koji slušam sa strane … )

uletio mi je u ured za uzest nešto što mu treba…provjerio koga imam na Skypu …opet je bio naslonjen na mene….

Eto Vam uvoda za raspravu!

(ovo je napisano u ožujku....a ima toga još malo)