...non stop nam se čini da nam drugi nameću svoju volju?
...ma neeeee....di bi oni

...u kući, na poslu, u društvu ....slušmo raznorazne stavove i smijemo se u sebi... mislimo... "ala blesana, nema pojma, dal' da mu kažem? ...ma neee... koga briga! ...nek živi u oblacima!"

...gledamo TV, čitamo novinske članke i mislimo ..."Oni misle da smo takvi naivci? Ma baš su blesavi.... nismo ni mi slijepi i znamo razlikovat stvari"

...tješimo se činjenicom da se "Zaklela Zemlja Raju da se na njoj sve tajne uvijek saznaju" ...i ne poduzimamo ništa...jer koga je briga...tko će se sad suprostavljat, argumentirano dokazivat da nisu u pravu.... razmišljajući tako vraćajući se s pazara gledam u jednog tipa ...a za njim ide pas.... tip skrene u parkić (valjda da prošeta psa...a pas preko Radunice...ne šljivi ga....

...zovne on njega...pas poslušno dođe do gospodara...učine zajedno 2 koraka...tip na jednu stranu...pas na drugu...i to je nijemo trajalo toliko dugo dok gospodar nije krenio za svojim psom.... bilo je puno djece okolo...on je sam sebi bio smiješan dok je tako glasno razgovarao sa psom... ljudi su prolazili... nije želio skrećat pozornost na sebe....

...dolazim kući...Bruna trenira strogoću....hoće...neće...moj brat je uvjerava...ona vrišti...a on ju posluša

- dobro brate, uvijek si mi govorio da sam razmazila djecu. Sad su i tvoja razmažena.
- jesu, pa šta?
- pa di je nestala ona tvoja pedagogija?
- pa tu je. Ja uredno sve objasnim Bruni, ali njeni su argumenti jači!
- dijete koje nema 3 godine ima jake argumente? A može mu bit

....ma moja su djeca već velika, ozbiljna su ...i dobro sam ih "izdresirala" 
- popodne će mi doć prijateljice, molim te očisti taj stolić i zamijeni prekrivače na kauču - kažem ja sinu ...kuća i nije baš neuredna...al zbog pasa mi radimo "dedlakavizaciju" kad očekujemo goste ...a to je usisavanje kauča i zamjena prekrivača....

...sin skine prekrivače....shvati da ima dovoljno vremenaq i cijeli kauč prospe sodom bikarbonom ...shvati da ona mora malo stat prije usisavanja...pa na stolić spoji laptop da se malo poigra... dok se igrao ...vidi da su mu narasli nokti, pa ih ošiša ...isturpija.... naglo mu dođe do pameti da je vrijeme ručka i da nema vremena više ništa spremat ...i jednostavno ode....

(kuhinjski stol nakon čišćenja)

...niti pola sata nakon što sam ga zamolila za pomoć.... dnevni boravak...u kojem je trebalo očistit pepeljaru, obrisat stolić, skinit i zamijenit dva prekrivača.... izgledao je u totalnom kaosu... posvuda nožice, turpije, kremice ...nokti.. .pepeo... kompjuteri... .kablovi....

...a ja u žurbi.... tati spremam rođendansku tortu... a poslije te žurke doći će prijatejlice na moj rođendan

- i što si napravila? Jesi li sve spremila na svoje mjesto? - pita zabrinuto mama
- uzela sam fotoaparat i slikala!
- kako te nije sram slikat još ćeš negdje i objavit.
- nego što, nego ću objavit!
- ajde čerce spremi kuću za prijateljice!
- s njima idem van, a gospodin se i dalje može ponašat ovako, ali to će ga koštat 1.500 kn mjesečno za spremačicu.
- gdje ćeš od srama zvat prijateljice van?
- u Žbirca!!!!!

(stolić u dnevnom boravku nakon čišćenja)

- previše im dopuštaš!
- slušali bi me samo kad bi bila oštrokonđa. Normalnu osobu nitko ne sluša jer misle da je s njom lako!
- pa budi oštrokonđa!
- neČu! previše ih je na ovom svijetu!

...danas opet sinu objašnjavam....iz početka
- uzmi bančić, i očisti krovni prozor s vanjske strane!
...on se vraća nakon 2 minute
- očišćeno!
- a s unutarnje strane?
- nije pisalo u Radnom nalogu!

...eto...ne nameću oni nama svoju volju...oni nas jednostavno dresiraju da odustanemo od njih i snalazimo se sami.... pa nije ni to loše.... kad li ...tad li...shvatit će da mi možemo bez njih....al da su oni potpuno besposobni bez nas!...

...ovo je post o mom sinu? Yok! Ovo je jako politički angažiran post....jer se ovako svi ponašaju prema nama....sve dok ne sjednemo i ne napišemo Radni nalog! ..(a u međuvremenu ću se dobro zabavljat ...njima unatoč)

...noć je pusta najdraža...jedina
krije nas od pogleda 
mraka boja
pusti brige, vrijeme 
zlo me slomilo...

..prvi dan pita me Cvita: 
- gdje ćeš?
- u frizera!
- ok!...

drugi dan pita me Cvita: 
- ovo si sad s posla? jesi li jela?
- jesam, idem u pedikera!
- lipo si ti sebi organizirala život!
- a jesam!
- Ipak, morat ćeš se angažirat! Čuješ li me???? Imaš 4 godine
- za šta?
- ili za udat se, ili u politiku! Nema ti druge!!!!
- ti nisi normalna!
- normalna sam ja, normalna! Čuješ li me?

.....ne čujem dobro!....