ma mi smo stvarno ljubazan i dobrodušan narod... imamo duha... i to je neosporno!

evo ja sam opet malo letila! ...ljuta sam što se nisam sjetila nabavit kartu za Joa Cockera...al činjenica je da sam u trenutku koncerta bila u Zagrebu...a kako sam došla? ...e to je bilo zabavno

...nakon što sam prošla poduku kod svoje kćere: "Kako napravit blago teleću facu i pustit suzu i tako privoliti one na ulazu da me puste na koncert" ...jedan me bloger odveo na aerodrom! .. uz put se dobro informirao o meni...i iako sam mu i Nesicu platila nije tio ništa reć o sebi (loša investicija :-PPPP)

...i tad sam išla proć kontrolu na aerodromu.... 3 mlada i zgodna policajca pregledaju putnike ...situacija uobičajna...svi skidaju kajiše...cipele...to je već i smiješno...al tako je...svi znamo da je to zbog nas i za našu sigurnost...kad policajac zamoli tipa ispred mene da raširi ruke...jel tip svira li ga svira... čovjek u odijelu...situacija malo neobična ..i tad počnu momci: 
- dajte gospodine moramo vidit što to na vama svira
- on vam voli tako pregledavat ljude
- pustite čovika neka svira
- žao nam je ne možemo pustit nikog tko svira (profesionalno i prostojno odgovaraju ...ali pri tome nemaš osjećaj da treniraju neku strogoću...al uz zezanciju ..jednostavno rade svoj posao)
- možda čovjek voli da pretražuje muškarce
- da najdraže mu je pipat muške (sad već upadice od svuda)
- super! Sad sam ja na redu i mene će ovako? - upitam ja policajca koji je pregledavao moju torbu
- a ne gospođo, neće Vas, pa to samo muškarcima radi
- ma ne slušajte ga gospođo - sad se već i policajac meni obraća - to on voli malo zezat ljude da im bude lakše. Možete sad vi proć! 
...prođem ja kroz radar...ništa ne svira... stanem ispred policajca 
- a pretres?
- a nema ga! ništa ne svira!
- baš sam pegula! A ovo mi je bila jedinstvena prilika u životu :-(- kažem tužno

...momci su stvarno bili simpatični. Upadice su bile pristojne i na mjestu...a svima je bilo lakše čekat red da odradi tu formalnost...

...sletimo mi u Zagreb...stignem još na koncert ...ako izjurim van...uletim u taksi... dignem se ja sa sjedala...gledam kroz prozor i čekam da se otvoren vrata na avionu...uđe tip s piste u avion......opet mi pogled poleti prema prozoru ...kiša???.... jel ovo vani kiša? ...gledam kapi od 2 cm kako padaju po do sad suhoj pisti....kad odjednom glas pilota s razglasa: "Molimo cijenjene putnike da sjednu natrag na svoja mjesta. Pričekat ćemo 5 min s izlaskom iz aviona dok se malo kiša ne smiri!"

...brinu se ljudi da ne pokisnemo! ...a vani stvarno prolom oblaka.... i sjedili smo tako 15-20 min ... vrijeme potrebno da na pistu napadne 10 cm kiše... (a ja u sandalama)... žena u bijelim cipelicama ispred mene kuka .. i više ne znam koliko je trajalo iskrcavanje...al svi smo izašli suhi iz aviona...

...kasno je za koncert :-((((...

...dan poslije...navečer....čekam ukrcavanje u avion kad će s razglasa poziv za Dubrovnik...1., 2., 3., zadnji, žurni, Molimo putnike da se ODMAH ukrcaju (uporno se čuje s razglasa) ...dva momka idu kroz čekaonicu i viču: "Dubrovnik Gate 5! ...odjednom stane jedan u odijelu...pari kapetan i vikne momcima: "Ne tako! Ovako" ... ispruži obije ruke u znak putokaza i vikne "DuBRoVnik" ...odjednom grupa stranaca krene prema izlazu

- krivi Vam je bio naglasak! - pojašnjava....dok momci opet viču okolo..."Dubrovnik!...Dubrovnik???"

..."stari kapetan" ponovi postupak...i njemu odma dotrči još 4 putnika

- zašto mi stojimo, a nema obavijesti o putovanju za Split? - upita jedan putnik iza izlaza pred kojim sam ja bila
- pa nećemo još i vas ovako hvatat po aerodromu? - pita ga momak koji je jurcao okolo u potrazi za putnicima

..."Putnici za Dubrovnik nek se ODMAH jave na izlaz br 5" - ponovo se čuje glas s razglasa.... kad će odjednom momak koji je bio ispred vrata...al onako, iz dubine duše

- evo ga! ovaj je bio zadnji!

...i dok sam tako s osmjehom na licu slušala kapetana u avionu kako govori: "Sletit ćemo za po ure!" i pokušavala čut njegovo prezime...sretna što čujem "domaći" naglasak...mislila sam se na one putnike za Dubrovnik i pitam se

...dal bi i nas hvatali po stranim aerodromima...dal bi i nas čekao avion, busovi, putnici u avioni.... dal bi i mene u Parizu čekao toliko avion da sam se lijeno šetuckala po aerodromu???... Pa ti stranci pojma nemaju kolike su neugodnosti izbjegli....koliki su im novac uštedjeli...onako lovajući ih po aerodromu.... nemam pojma koliko je avion kasnio zbog njih...a sigurno je!

...a neugodnosti?....ah da.... prolazim ja radarsku kontrolu u Zagrebu kad sviram li ga sviram! ...ja u čudu!
- pa nisam svirala u Splitu
- samo raširite ruke gospođo da vas pregledam! - kaže mi ljubazno policajka

... da! žensko me pretreslo ...a što je na meni zvonilo? .... nisu cipele.... grudnjak je! :-((( ...pa ja stvarno nemam sreće u životu ... ili sam prestara pa me onaj mladić u Splitu nije tio pretrest!

....sutradan u ponoća...ili malo iza.... prenio me muški glas:

- gospođo, da li je ovo vaša torba?

- je!

...odgovorim i pogledam oko sebe....sjedim sama u avionu....stjuardesa na dnu...čudno me gleda...a ja nemam pojma di je taj muški koji me pitao .... izađem smušeno van...

P.S. sad pitam...Da li će mi poviše ovog P.S. ostat pjesma u tekstu?

odgovor je DA! MAG

...khm...da vidimo....