2 dana sam zaboravljala ponijet mobitel sa sobom…što mi je izbezumilo djecu …jer nije prestao zvonit…treći dan su svi već odustali od zvanja …. pardon….vraćam se na priču… i drugi dan uveče kažem ja maloj da mi da i drugi mobitel da ga navijem:

- sad ćeš mi ostavit 2 da mi sviraju?
- ma ne, moram se dignit ujutro u 4, pa da ne zaspnem navit ću oba dva

a kako ću zaspat kad spavam u ostakljenom prostoru…pa te prva zraka sunca probudi…i tako se uobičajeno dižem u 6 …što je strašno neobično ..

…i dignem se ja…skuham kavu…odem na bus…i jedina se odvezem do aerodroma u onom velikom autobusu …neobično!

…avion za Zagreb kasni sat i po zbog magle u Zagrebu …neobično? …

..i sletim ja….al je već prošlo 9,30…. a u Zagrebu….normalno….duga! Ja sam im trebala doć da im zasja sunce?
….dojurim nekako do Vinceka…kupim croissant s marcipanom…i trčeći ga pojedem po ulici….i uletim u kafić ispred mjesta za sastanak…. popijem kavu nabrzaka…popušim 2 duvana…popnem se na sastanak…i on odma započne.. neobično!

…prva pauza je bila tek u 13,15

- Elice dođi s nama nešto pojest, sigurno nisi jela
- neću! Idem zapalit
- ma daj dođi s nama
- samo ako mogu produvanit
…i produvanim ja 2 cigare, malo kulena, domaće pancete i crnog kruha
- dajte mi vode
- nemamo :-(
- nema veze, na sastanku ima

….ujurim u salu…tamo šefovi već drže govor…tko će do vode?...moram se dignit i otić? …zgrabim jaknu i torbu….odlogiram se s kompjutera (a nigdje ništa komentirala nisam...definitivno neobično!) …izjurim van….zapalim cigaretu…zaustavim taksi i kažem:

- avion mi je u 14,55 stignem popušit cigaretu do kraja?
- ne baš! – odgovori taksist i odveze me ravno na vrata aerodroma

….ajme kako mi treba na WC….i taman ja do vrata od WC a…. kad zadnji poziv putnicima za Split…. ujurim u avion….a ono nešto malo…s propelerima…a prognoza je „olujno jugo“ …ajme …promislim i vidim naziv aviona „Bombardier“ ….hehehehe….idemo bombardirat? …promislim i sjednem … kad stjuart ponudi vodu! „Konačno voda!“ promislim…i napijem se…..a tko će na WC kad će ovaj mali avion valjat južina?

….a dan je bio prekrasan….

…na pisti u Splitu…palim ja mobitel …. 4 propuštena poziva (normalno) …al sve isti nepoznat broj? (neobično)…zovem iz aviona kad stiže poruka …i opet uporan poziv:
- Elice, znaš tko je? Onaj taksista! Slušaj ja sam na aerodromu treba li te vozit kući?
- može, izlazim za 5 min!
- čekam te na magistrali!

…ujurim ja u taksi…još sam žedna …i strašno mi treba na WC…
- slušaj, obećao sam ti kavu, ali nisam spavao jutros od 1 sat
- ma nema problema ...ko bi ja još i slušao?

…i iskrca me nasred ceste ispred kuće….ujurim…bacim torbu na pod i uletim nevisti u WC!

…od Ilice do Radunice bez mjesta gdje i carovi idu pješke? …neobično???

- pa zar ti nisi u Zagrebu – upita otac začuđeno?
- bila i vratila se!
- bogme si baš nabrzaka!

(ali ovo je tema za neki nastavak priče…jer ima toga još puno….tek je 16 sati ...a frizura je još uvijek postojana ... što je apsolutno neobično)