Stereotipne rečenice već svi znamo….
- ako želiš da te neko voli...kupi psa
- ako želiš da ti se neko veseli...kupi psa
…međutim…mene baš ne zanima ništa što iziskuje fizički napor….a šetanje i dresura pasa je teški fizički napor….s druge strane…svjestan si činjenice da su „psečja prijateljstva“ …odnosno prijateljstva koja se sklapaju dok šetaš psa drugačija nego ona u svakodnevnoj komunikaciji.
s jedne strane imamo psa koji će nas upozoriti na lošeg čovjeka
s druge strane imamo čovjeka, koji ukoliko mrzi životinje neće prić ni blizu vlasnici pasa
iz svega sam izvukla zaključak, da je pas odličan muškarac eliminator, jer će mi uštedjet puno vremena…oni koji nisu za mene…jednostavno mi neće ni priči…..
...ipak očekivala sam da pas ima određene karakteristike....
1. mora bit čupav (da se uklopi u image ženske populacije moje kuće)
2. mora bit mal (da ne mora često van iz kuće i da mi može na krevet)
3. mora imat papire (da može preko granice i u ostala sredstva prijevoza)
4. po mogućnosti ne smije bit od onih koji idu po frizerima.... :-))) da smanjim troškove (jer u tom trenutku nisam imala ni za kruh)
5. mora bit muški, da nemam još i problema s mladima
… iako bi mi pasala jedna srednja crna pudlica, ali mi je to bio preskup hoby…odlučim se ja za maltezera …i naručim ga…kako?, pa preko telefona…i dođe MMS…s 2 pekinezera….-ZER amo, - ZER tamo…ko vodi računa o sitnicama u tom trenutku veselja ….
nedjeljno jutro, pitam malu vješticu...u ranu zoru u 10,30 sati:
- što kažeš na pekinezera???
- to su jako nervozni i grintavi psi...i šta me gnjaviš ovako rano ujutro
- ako su nervozni i grintavi to je taman za ovu kuću - odgovorim ja smireno...a njoj se zacakle oči.....5 sati poslije...po našoj kući su trčala 2 pekinezera....jedan je ostao...onaj smireniji....
…niti crn…niti mužjak…niti maltezer….ali ko bi mogao odolit ovakvoj maloj pahuljici, šlapici…
odmah sam krenila na prilagodbi TARJE pravilima kuće...mislim sa dresurom....
- nikako se nije dala na kauč....naučila je to u manje od po sata...
- trebalo joj je 5 min da se nauči rastezat po kauču
- mjesec dana smo je učili silazit niz stepenice….i jedva je naučili
- a 2 mjeseca sam je na ulici učila lajat!...gdje god bi s njom stala ja bi počela lajat…al Tarja nikako…
- ma tko te to nagovorio na psa?? - pita moja mama uporno! pokušavajući prekinit moj lavež
- niko! - ponavljam ja...al ona ne vjeruje...
- Kad sam mislio da si poludila i pukla totalka i da više od toga ne možeš...ti me uvijek naprosto iznenadiš! - samo je prokomentirao moj brat
...i kao i svaka žena u ovoj kući...Tarja je dobila svoj laptop, svoj blog i svoj mobitel ...:-))
…da li je bila ispravna odluka? Ne! Opet sam ja sve sama morala odlučivat. Iluzorno je očekivat od tako malenog stvorenja da će nam pomoći u odabiru muškarca! I ne samo da nije pomogla, nego sam ja izabrala muškarca kraj kojeg je pas zamalo dobio infarkt! Tako se tresla od straha da smo mislili da će završit na psihijatriji…. Postavila sam si tad pitanje: A zašto da ja slušam nekog tako malog? …
Dobro, priznajem….muškarca smo eliminirali…dugo sam se opirala doduše, ali smo uspjeli…Tarju nismo.. …i sad leži na kauču…i ljubomorna kao i svako dite otima meni mjesto za moj zaslužen odmor….ali, ako uzmemo u obzir činjenicu da je nabavljena kao muškarac eliminator…svoj je posao jako dobro napravila…ona sebi lako nađe muškarca...ali ih je meni sve eliminirala :-)
P.S. odat ću vam jednu malu tajnu. Više je ne vodim van…za svaki slučaj…ako naleti koji muškarac
P.S. 2. ali mi još uvijek otima kušin dok odmaram :-((
a blog....ah da.... adresa je http://tarjapes.blog.hr/