Zamislimo jedan točak. Nekada su obrtaji toliko nežni i laki, a nekada je potrebno vreme da se točak sam od sebe pokrene. E sada, kako se mi osećamo kada su obrtaji nežni i laki? Prethodno smo trebali da uložimo dosta snage da bi se točak pokrenuo, trebalo nam je dosta napora, želje, a to smo sve postogli, jer smo verovali u sebe. E sada, kako se mi osećamo kada točak stoji u mestu i kada čekamo samo vreme i Božju pomoć da bi se on nekim čudom sam pokrenuo? Ceo tekst pročitajte na:
http://citatisastavi.blogspot.com/2013/08/
vera-u-sebe-je-prva-tajna-uspeha.html#ixzz2csyuk03S
Ps. Želela bih da pišem kolumne!
LannaKot