I ja sam počela gubiti volju za virtualu. Ali to nije prvi gubitak volje za nešto. Primećujem od kako sam u penziji da polako gubim interes za nešto što mi je pre predstavljalo zadovoljstvo.

To si nesmem dozvoliti. Jer jednom izgubljena volja kod mene je nepovratna i ako je ne zameni nešto novo što će me zanimati broj toga bi se smanjivao, a to nije dobro. To je znak starosti. (kod mene)

Razmišljanje poput: čemu to? zašto bih se trudila? to je gubljenje vremena...i.t.d. dovede starijeg čoveka do apatije, na koncu mu se neda ni skuhati, frizeru ići, niti šetati, družiti, biti od kolike tolike koristi nekome.

Za sada mi je ispunjen dan onoliko koliko mi dozvoljava fizička i psihička kondicija. Ne silim sebe u ništa, a ono što me ispunjava probam održavati.

Pre nego mi nešto dosadi do konca, razmišljam čime bih to mogla ispuniti. Do kada tako? stvarno ne znam i neću da razmišljam. O tom potom, a nadam se da će od svega što sada upražnjavam barem nešto ostati.

Različiti smo ljudi. Neko gubi volju od 30 g. neko od 60, a neko je ima i u stotoj. e

Truditi se u svakom slučaju.