Djela svaštarenja  su niti koje povezuje naše tijelo i duh. Svatko kroz život svaštari. Svaštarenje donosi napredak, isto kao i gubitak, a i užitak. Kroz to traženje uz ono „svašta“ što radimo izgrađujemo sebe, tražimo bolje u duhovnom i materijalnom obliku.

Zar nismo svaštarenje mi, dio naše osobnosti?

Ponekad bi bilo bolje ništa nego svašta. Kak se ono kaže, sve četiri u zrak i brigu na veselje. No ako svaštarenje pruža užitak i poticaj za boljim, i uz to da se nešto nauči, ima se od toga korist, tada je to izazov i poticaj na napredak.  Desi se da sticajem okolnosti upadnemo u svaštarenje  koje nam i nije po ćefu, ali ako takvo svaštarenje  prihvatimo ono ipak ima svoju svrhu koje možda u prvi mah nismo ni svjesni.Iako nam nije bilo po ćefu može nam donjeti dobit. Tada se i ono početno nezadovoljstvo pretvori u radost.

Ako svaštarimo zbog materijalnog dobitka...( a govori se da je materijalno greška, a nije, jer ćesto se stvaštari da se preživi, treba jesti ako ništa drugo, i da se preživi počne se svaštariti). Možda se jednom svaštarenje stvarno svede na izreku; sve četiri u zrak i vudri brigu na veselje. Svaštarenja će nestati, zamjenit će ga mirovanje.

Tako su sada i ove moje ispisane riječi svašta, ništa i mnogošta.