Od rane mladosti se počne svaštariti. Svako u školi ima svesku "svaštara", sa raznim zapisima o obavezama za zadaću, i kojekakve čičke-račke, da ne bi redovne sveske šarao.

Kada se odraste, svesku zameni rokovnik, a u njemu od poslovnih sastanaka, do kuharskih recepta, kućnog budžeta, pesama ljubavnih i zapisa  imena raznih ljudi, mobi brojeva, a za neke posle izvesnog vremena se ni nezna zašto se je zapisalo.

O ženskim torbicama, to je posebna priča. I zanimljivo, sve treba. Što veća to bolja, kao i kod muškaraca njihov kutak sa alatom, ne daj bože da se baci neki šraf, sve treba. :)

Ponekada se kroz dan hoda i kao muha bez glave. Sve nešto nepovezano, ne uspeva ono što se je zacrtalo kao plan. Događa se da čovek i verbalno nešto lupi pa ostane živ i pomisli: zemljo otvori se. 

Takav je život i mali broj je onih koji imaju svaki sat pod "kontrolom".

I na koncu kada dođe neko vreme saldiranja života se zaključi da je bio jedan opšti mix svega i svašta. Neko zadovoljan, neko razočaran, a i jedni i drugi sa mišlju, kada bi još jednom, drugačije bi si organizirao život. Ne, isto bi bilo. Tako ovde život zahteva, a Tamo je verovatno red.