Cilj

Stvaramo drustveno uredjenje bez rata, politike i siromastva. Današnji sukobi između ljudi posledica su suprotstavljenih vrednosti i ograničenog pristupa životnim potrepštinama. Ako u budućnosti uspemo da dostignemo razumniju civilizaciju, sukobi bi bili protiv problema zajedničkih za sve ljude. U ustreptaloj kulturi koja nastupa, izazovi sa kojima ćemo se suočiti biće prevazilaženje oskudice, obnavljanje oštećenog životnog okruženja, kreiranje inovativnih tehnologija, povećavanje poljoprivredne dobiti, poboljšavanje komunikacija i izgrađivanje komunikacija između nacija, deljenje tehnologija, i življenje smislenog života, a ne međunacionalni konflikti. Ljudi bi bili slobodni da jure bilo kakva konstruktivna nastojanja koja izaberu, bez ekonomskih pritisaka, zabrana i naplaćivanja taksi koje čine deo monetarnog sistema. Pod konstruktivnim nastojanjima, smatramo bilo šta što unapređuje živote pojedinaca i drugih. Ovim krucijalnim izmenama, ljudi bi eventualo živeli duže, ispunjenijim i zdravijim životima. Ova mera uspeha bila bi ispunjenje nečijih individualnih težnji, pre nego sticanje bogatstva, poseda i moći. Dok unapređujemo živote drugih, štitimo okolinu i radimo na izobilju, naši životi mogu postati bogatiji i sigurniji. Ako bi ove vrednosti bile praktikovane, to bi omogućilo svima nama da postignemo mnogo viši životni standard za relativno kratko vreme; životni standard koji bi se konstantno poboljšavao. Kada su obrazovanje i resursi besplatno dostupni svima, ljudski potencijal postaće bezgraničan. O tvrtki Kriza koju treba adresirati Neko može pomisliti da, sa našom tehnologijom, možemo eliminisati većinu društvenih oboljenja. Zar moderna tehnologija ne može obezbediti dovoljno hrane, odeće, skloništa i materijalnih dobara za sve, ako se pametno koristi? Šta nas sprečava u postizanju toga? Tehnologija napreduje, ali naša društva se još uvek baziraju na konceptima i metodama ustanovljenim vekovima ra... nije. Još uvek imamo društvo bazirano na oskudici i upotrebi novca. Još uvek imamo obrasce mišljenja ustanovljene na starim strukturama koje su bile u upotrebi u zapadnoj Aziji nekoliko stotina godina ranije. Trudimo se da se prilagodimo brzim promenama u tehnologiji, sa zastarelim vrednostima koje više ne funkcionišu u današnjem svetu. Zahvaljujući ogromnim prednostima datih korporacijama od strane zakonodavaca koji im duguju svoje pozicije, monopoli dobijaju veću kontrolu. Utešna pretpostavka “Ja mogu napraviti razliku” sve je dalje i dalje od realnosti. Sve manje korporacija poseduje sve više i više kompanija. Isti ljudi sede u upravnim odborima različitih najvećih korporacija, pored sopstvene. Korporacije koje poseduju auto i avio kompanije, mogu posedovati i prehrambene, radio, TV, novinske, farmaceutske, proizvodne i kompanije za proizvodnju oružja. Deset najvećih zajmodavnih institucija virtuelno kontrološe sve kreditne kartice u SAD. Bogatstvo i uticaj korporativnih elita ne može se izjednačiti ili meriti od strane radnika, koji im omogućavaju sticanje tog bogatstva. Sa medijskim komapanijama danas, prisvojenim ili sponzorisanim od strane velikih korporacija, teško je znati da li se vestima može verovati. Prema mnogim anketama, većina naučnika smatra da se ljudska rasa ide u “pravcu sudara” sa prirodom, da čitav Zemljin eko-sistem pati i da je sposobnost planete da održava život Dizajniranje budućnosti ozbiljno ugrožena. Postoji pretnja od brzih globalnih klimatskih promena, koje će zasigurno imati ozbiljne posledice. Zagađenje vode, zemlje, vazduha koji udišemo, preti našem zdravlju. Uništavamo neobnovljive resurse, kao što su površinski sloj zemlje i ozonski omotač, umesto da ih pametno koristimo. Suočavamo se sa zajedničkim pretnjama koje prevazilaze nacionalne granice: prenaseljenost, energetska nestašica, oskudica vode, ekonomska katastrofa, širenje nekontrolisanih oboljenja, i tehnološka zamena radnika mašinama, samo su neke od njih. Čak 852 miliona ljudi širom sveta je gladno. Svakoga dana, preko 16.000 dece umire od gladi – jedno dete na svakih 5 sekundi. Širom sveta, više od 1 milijarde ljudi živi ispod međunarodno ustanovljene linije siromaštva, zarađujući manje od 1 dolara dnevno.Veoma mali procenat ljudi poseduje veći deo svetskog bogatstva i resursa. Jaz između bogatih i siromašnih se povećava. U SAD 2002. prosečni izvršni direktor zarađivao je 282 puta više od prosečnog radnika. U 2005. nadoknade izvršnih direktora većih korporacija u SAD porasle su za 12% do proseka od 9,8 miliona dolara godišnje. Direktori naftnih kompanija prošli su još bolje sa povišicama koje su u proseku skočile neverovatnih 109% na 16.6 miliona dolara godišnje. U međuvremenu, plate radnika u većini industrija i zanimanja širom SAD su jedva pratile infalciju. U Oregonu, minimalne radničke plate porasle su za skromnih 2.8% na 15.080 dolara godišnje. Ono što nam je zaveštano izgleda ne funkcioniše za većinu ljudi. Sa napredovanjima u nauci i tehnologiji u poslednjih 200 godina, možete se upitati: “Da li treba da bude ovako?”. Sa uočljivim činjenicama da naučno znanje čini naše živote boljim kada biva korišćeno sa brigom o ljudskom blagostanju i zaštiti životne sredine, ne treba se dovoditi u pitanje da li nauka i tehnologija mogu proizvesti obilje, tako da niko ne ostane uskraćen. Ali, pogrešna upotreba i zloupotreba tehnologije pogoršava stvari. Uglavnom smo mi sami uzročnici problema sa kojima se danas suočavamo. Moramo prihvatiti da naša budućnost zavisi od nas. Dok su vrednosti predstavljene od strane religijskih vođa vekovima inspirisale mnoge da se društveno odgovorno ponašaju, drugi su išli u ratove zbog različitih religijskih verovanja. Nade za božanskom intervencijom mitoloških bića su iluzije koje ne mogu rešiti probleme modernog sveta. Budućnost sveta je naša odgovornost i zavisi od odluka koje donosimo danas. Mi smo naš spas ili naša propast. Oblik i rešenja budućnosti počivaju na kolektivnom naporu ljudi koji sarađuju. Svi smo mi sastavni deo mreže života. Ono što pogađa druge ljude i okruženje takođe ima posledice i na naše sopstvene živote. Ono što je potrebno jeste promena u našoj svesti o pravcu i svrsi – alternativna vizija održive nove civilizacije, koja nije slična ni jednoj do sad. Premda je ova vizija ovde jako sažeta, ona se bazira na godinama studija i eksperimentalnom istraživanju. Ovi zapisi nude moguće alternative težnjama ka boljem svetu. Oni pristupaju odlukama koristeći naučni metod. Kao i svaki novi pristup, ovo zahteva malo mašte i volje pri razmatranju nekonvencionalnog, kako bi bilo uvaženo. Zapamtite da je skoro svaki novi koncept bivao odbačen kao besmislen, odbijen i ismejan kada bi prvi put bio predstavljen, posebno od strane stručnjaka tog vremena. Prikaži višeOsnovni podaci .Pridružuje se Facebooku 27.10.2010 -------------------------------------------------------------------------------- Proizvodi Šta je to što nam je svima zajedničko? Šta bi trebalo da nam budu prioriteti? Sve nacije i svi ljudi, bez obzira na političku filozofiju, verska ubeđenja, ili društvene običaje, zavise od prirodnih resursa; svima nama trebaju čisti vazduh i voda, plodna zemlja za hranu, i neophodna tehnologija i osoblje za održavanje visokog životnog standarda. Možda bi trebalo da osavremenimo način na koji društvo funkcioniše kako bi svi na zemlji mogli da steknu prednosti naših tehnoloskih mogućnosti da održavamo čisto okruženje i visok životni standard. Nema dovoljno novca da se započne plaćanje jednog ovakvog tipa promene, ali ima više nego dovoljno resursa na Zemlji da se to stvori. Da rezimiramo: Zemlja poseduje izobilje resursa i naše iskustvo u efikasnoj raspodeli ovih resursa kroz upotrebu novca jeste zastareo metod koji je prouzrokovao mnogo patnji. Nije nam potreban novac već inteligentno upravljanje zemljinim resursima za dobrobit svih. Najbolji način za postizanje ovoga je uvođenje resursno-bazirane ekonomije. Resursno-bazirana ekonomija Ovo je dosta drugačiji koncept nego bilo koji do sada. Jednostavno rečeno, resursno-bazirana ekonomija koristi resurse, a ne novac, i ljudi imaju pristup bilo čemu što im je potrebno, bez upotrebe novca, kredita, kompenzacija, ili bilo kog drugog oblika duga ili zavisnosti. Svi svetski resursi se čuvaju kao zajedničko nasleđe svih ljudi na Zemlji. Stvarno bogatstvo bilo koje nacije nije njen novac, već razvijeni i potencijalni resursi i ljudi koji rade na eliminaciji nedostataka kako bi se stvorilo humanije društvo. Dizajniranje budućnosti 21 Ako Vam ovo i dalje deluje zbunjujuće, razmotrite sledeće: ako bi grupa ljudi završila na ostrvu sa novcem, zlatom i dijamantima, a ostrvo ne bi imalo plodnu zemlju, ribu ili čistu vodu, njihovo bogatstvo bilo bi irelevantno za preživljavanje. Šta ako bi sav novac na svetu iznenada nestao? Dok god zemljište, fabrike i ostali resursi opstaju, mi možemo da izgradimo bilo šta što izaberemo i da ispunimo naše materijalne potrebe. Zaključak je da novac nije ono što ljudima stvarno treba; to je pristup životnim potrepštinama. U resursno-baziranoj ekonomiji, resursi se direktno koriste za poboljšanje života čitave populacije. U ekonomiji koja se zasniva na zalihama, a ne na novcu, možemo s lakoćom proizvesti sve životne potrepštine i obezbediti veoma visok životni standard za sve. Kontakt-informacije Web stranica http://www.thevenusproject.com/

-------------------

lp, boro

http://budan.blog.hr/