Ovde sam već skoro četiri godine i stekla neko virtualno iskustvo, kao i svako od vas.

Da bi se ostvarilo prijateljstvo, nužan je živi kontakt, pa i onda je potrebno da prođe neko vreme, kako bi se steklo poverenje jedno do drugoga. Ovakav virtualni način druženja, da nazovem "prijateljstvo", je po mom mišljenju ipak na nekim staklenim nogama. Verujem, i može da se ostvari i na ovaj način i da se nastavi i u realnom svetu, pogotovo među mladima, i to je budućnost, kako za poznanstva tako i za ljubav. Ali kod starije i srednje generacije je to malo teže.

Nisam nepoverljiva, samo sam obazriva. Do sada, za ove četiri godine, još niko me nije razočarao, da bi to bio razlog da prekinem ovako jedan prijatan, specifičan način druženja. Čak šta više otkriven mi je jedan Novi Svet, za mene nepoznat dok nisam došla na Magicus. Ima vas koji ste "stari mačori" (ovo je tepanje) iskusni i na drugim portalima, i nije vam problem da se snađete u svakoj situaciji. No nije samo virtualno iskustvo način vašeg snalaženja, tu je i stvar brzog rezonovanja, pravilnog izražavanja, inteligencije, prosvećenosti...

Neko uđe tiho, neko na sav glas, neko sačeka, pa ako mu odgovara nastavi ako ne ode neprimetno; neko buntovno, a ubeđena sam svi iz razloga da bi se družilo. Možda se je pojavio i neki lik kome je bio cilj da napravi neku pometnju, ali je brzo uvideo, da je ovde zemlja čista a da se korov ima pod kontrolom. 

Kakvo imam mišljenje o dopisivanju?

Pa uglavnom pozitivno. Zašto da ne. I treba. ALI! (uvek to ali) primetila sam, da nije uvek baš kako bi trebalo biti i ispunilo svoju namenu dopisivanja. Dolazi do svega i svašta. govorim o onim negativnim posledicama. A te negativne posledice utiču na naše opšte druženje, atmosferu, raspoloženje i mogu da nas razdvoje jednih od drugih. No to je manji problem. Ako se možda  zloupotrebi dopisivanje za prenošenje od jednih do drugih može imati posledice za nekoga i u životu u živo. 

Da li je to normalno u virtualnom svetu? Predpostavljam da se događa, a korisno je neprakticirati ga.

Nisam odgovarala na e-mailove (osim zahvale) ne zato što sam nepoverljiva, ne zato što sam sumnjala ili nisam želela, već jednostavno iz razloga što se ne želim grupirati, a samo sam Žena, koja ipak i pored svega voli po koji tračić, i posle nekoliko razmenjanih pošta, bih možda podlegla svojoj ženskoj radoznalosti i probala izvući neku informaciju koja bi me zanimala. I onda bih možda rekla - kazala nastavila sa bla bla bla, ili bila isprovocirana. Nisam sigurna u to, da li bih ili ne, ali se nisam želela ispostaviti takvoj vrsti iskušenja. Najverovatnije da bih sa mnogima uspostavila lep virtualni odnos, no ne želim vas razdeliti. Iz tih razloga nisam odgovarala na e-mailove. Imala sam silnu želju da nekima odgovorim, pa ipak odustala od takve vrste komuniciranja, jer virtualu doživljavam ipak drugaćije. Ruku na srce i pored svog poverenja i opuštenosti, mi ne znamo ko je ko.

Naravno kroz mene teče još uvek krv, i da je moje srce ipak naklonjeno više nekim članovima, ali kada je u pitanju zajedništvo, komentiranje, duskutiranje tu ne pravim razlike, pa makar bile i 3M  :) ili ...neću spominjati :)

Nezamislivo mi je da kada delujem u nekoj grupi, da sa nekim delujem protiv nekoga, a kada vidim da se to događa probam delovati tako, da dam svoje mišljenje i da se takav način ne bi dobio krila. Žao mi je ako nas i jedan član zbog toga napusti. a da ne govorim ako je bio povređen, pa zaslužio to ili ne. Zato smo tu da se do konca razjasni situacija i nastavi dalje sa druženjem. Ako ne možemo ovako jednu malenu zajednicu obvladati svi zajedno, kako onda se može govoriti o miru i razumevanju u Svetu, a koja je česta tema pisanja.

Ovo je samo ukratko, isključivo o Magicusovoj virtuali, virtualnom dopisivanju, druženju, prijateljstvu. 

Volelala bih da čujem i vaše mišljenje, jer do njega mi je stalo. Hvala unapred ako ćete odgovoriti.