Komentar Mgracan odnosi se na tekst u kojem sam pisao o značaju naših napora na suočavanju sa negativnostima koje nosimo u sebi.

Podsećanje Mgracan otvara pitanja nad kojima vredi da se zamislimo.

U tekstovima u kojima se govori o otklanjanju negativnosti koje nosimo u sebi, pa i u našim uobičajenim razmišljanjima o suočavanju sa negativnostima, o transmutaciji negativne energije koju nosimo u sebi, itd. - kao da imamo sliku o „pravolinijskom“ sledu događanja: mi „sagorevamo“ negativnosti u sebi (negativne emocije, impulse za loše postupke, itd.), ostaje - samo ono što je pozitivno u nama. Ostaju samo pozitivne emocije i postupci, pozitivna stanja svesti.

DA LI JE TO U SVETU DUALNOSTI MOGUĆE?

MI TAKOĐE POSTAVLJAMO KAO SVOJ CILJ I - RAVNOTEŽU.

Ako zamislimo da zaista napredujemo u „sagorevanju“ negativnosti, ne narušava li se time ravnoteža? Kao kod dve osobe na klackalici, kada se jedna izmakne...

Na drugoj strani - naše suočvanje sa negativnostima je svakako neminovnost. Nema našeg rasta ako smo ukopani u jednim te istim negativnostima celog života. Ako nam se danas javi iritiranost  u određenoj situaciji, kao reakcija na ponašanje neke osobe, pa se to ista reakcija ponovi i posle nekoliko godina, znači da tapkamo u mestu.

KAKO MOŽE DA TEČE PROCES „SAGOREVANJA“ NEGATIVNOSTI, AKO NAŠA TAMNA STRANA DRŽI RAVOTEŽU SA SVETLOM STRANOM (JIN I JANG)? Neko blaže „povlačenje“ dela negativne energije svakako neće narušiti ravnotežu. „Sagorevanje“ veće količine negativne energije svakako nas mora izbaciti, makar privremeno, iz ravnoteže. (Tek samo kao napomena u zagradi: zato je proces koji se pripisuje starim školama misterija, gde su posvećenici izvrgavani ubrzanoj preradi karme, opisivan kao toliko težak, da su retki uspevali da u njemu ostanu do kraja.)

Čini mi se da se ovde može raditi o PODJEDNAKOM PREOBRAŽAVANJU I POZITIVNIH I NEGATIVNIH ENERGIJA. Onakve kakve ih mi doživljavamo u ispoljavanjima u našem životu. Što se uklapa i u iskustva koja imamo, i u neka objašnjenja iz duhovne literature.

Uzmimo kao pretpostavku da imamo kod sebe ispoljavanje neke negativne emocije na pretpostavljenoj skali intenziteta „10“. JIN I JANAG RAVNOTEŽA BI PODRAZUMEVALA DA MI MORAMO IMATI I POZITIVNE EMOCIJE ISTOG INTENZITETA, „10“ ILI OKO „10“. Dakle, i bes, i oduševljenje; i tuga i radost, kreću nam se na skali oko „10“.

Verovatno je to nešto što mnogi mogu da uoče u svom iskustvu: kod onoga ko se sa puno žara nečim oduševljava, može se očekivati da sa „puno žara“ zapada i u tugu, očaj, itd. (Naravno, to ne znači da mi očekujemo da on u svakoj situaciji tim intenzitetom emocija reaguje. Ovde se radi o najvećem intenzitetu koji može da se ispolji kod njega, u bilo kojoj situaciji, tj. za koji je „sposoban“.)

KAKO NAPREDUJEMO NA SVOM DUHOVNOM RASTU, ONDA BI TREBALO OČEKIVATI DA NAM SE INTENZITET, I NEGATIVNIH I POZITIVNIH EMOCIJA,  SMANJUJE, na „9“, „8“, itd.

Ko nema jake napade negativnih emocija, ne može da očekuje da ima ni jake izlive pozitivnih emocija. Mislim da se u istočnjačkim religijama i filozofiji upravo i može naći kao objašnjenje da onaj ko napreduje na duhovnom putu - nadilazi i pozitivne i negativne emocije. TEK TO JE STABILNI UNUTRAŠNJIM MIR. Što nam je intenzitet emocija bliži „0“, to nas sve manje bilo šta može značajnije i uplašiti i zabrinuti, ali i oduševiti i obradovati u nekom ranijem smislu. (Možda su neki u prilici da nešto jasnije prate u sebi taj proces.)

DAKLE, PRINCIP JAN I JING OSTAJE DA DELUJE, ALI NA JEDNOM SUPTILNIJEM NIVOU.

DA LI TO ZNAČI DA POSTAJEMO BEZOSEĆAJNI?

JA BIH REKAO DA TIME POSTAJEMO SVE SUPTILNIJI U SVOJIM EMOCIJAMA.

JAK INTENZITET EMOCIJA MOŽE BITI KARAKTERISTIČAN ZA NEMIRNIJE „DUHOVE“. SUPTILNE EMOCIJE - ZA STABILNIJE „DUHOVE“.

Ili, ako koristimo izaze iz  nekih objava, u kojima se govori o frekvenciji emocija (u stvari, to nisu samo ideje iz objava, ta energija se može i naučno meriti, čini mi se da je japanski naučnik... čini mi se - Masoto, takve eksperimente i radio): onda bi duhovni rast podrazumevao sve više frekvencije emocija, dakle, sve tananije emocije.