Nije solenje pameti niti da želim nekoga prevaspitavati. To najmanje, već ukratko moje mišljenje i moj doprinos, da se neke stvari poboljšaju.

Svedoci smo nemilih događaja koji su se dogodili i koji se događaju u našoj okolini, pa i šire. Kako suzbiti one koji to čine i šta možemo mi kao pojedinci učiniti? Pa puno toga, se može. Jedan od načina je i da se njihovim neprimernim ponašanjem ne pridaje puno pažnje, jer to ih još više raspali i naravno dobiju pogrešan utisak da su značajni i da nas straše. Institucija je ta koje se "pozabavi" sa njima, ali to je samo momentalno rešenje, a problem ostaje do sledećeg puta.

Biću konkretna, mada znam da vam se to neće dopasti, ali želim reći, svoje mišljenje. Ako konkretno imenujem osobu i obratim joj se i stavim primedbu na njeno ponašanje, to ne znači da želim prevaspitavati, to ne znači da nisam tolerantna ili nestrpna i ako se ne pređe granica kulture, za mene je to prihvatljivo.

Da ne idem široko, a počne se od pojedinca. evo. 

Svedoci smo Borivojevog ponašanja, na ovim stranama. Do god i jedan mu povlađuje, njegove neprimerne komentare, to mu je "hrana" da na takav način nastavi. Kažete da treba čoveka prihvatiti onakav kakav je. Slažem se, ali postoje granice do kojih se može tolerirati a on je sve te granice porušio. I šta je postigao? To što želi, da mu niko ništa ne sme reći, da "ustrahuje" u ovoj mikro zajednici, a za mene isto kao i na ulici u masi. Nisam sigurna, da ne bi kada bi mogao i fizički obračunao sa nama. Ne dramim, ne bojim ga se, ali mu treba dati do znanja da takvo ponašanje nije primerno, jer nije. I to svi dobro znamo.

Za takve i onima na ulici treba ugraditi u sistem odlučnost,da im se dokaže da nisu u pravu, jer očigledno neznaju, i ne im klimati glavom i odmahnuti rukom, i brigo moja pređi na drugoga. još i kako su naš problem. jer za sve smo krivi mi koji znamo šta znači demokratilčno društvo i da i ona ima neke norme i granice, pa onda u akciju sa onima koji to ne znaju.  

Povlađivanje Borivoju u njegovom ponašanje, nije znak strpnosti, niti razumevanja, niti prijateljski, već naprotiv.

Niti pasivnost nije dobra, jer onda ništa ne činimo da se takve pojave otklone.

Ne kritikujem ga, ne stavljam ga na stub srama. Ne ljutim se na njega, ne zamerim mu, jer to je njegova natura,a ne želim da  ponižava, a da pri tom misli kakav je dasa. Žalosno je što ne vidi ko su mu prijatelji a ko ne i pored sve svoje razgledanosti. ok, on ne želi biti drugačiji, ali zato ja želim da se ne piše vulgarno, prostački i žale drugi, jer to nije nikako uredu.

Za rešavati ulične probleme više nisam sposobna, a mogu pokušati zajedno sa vama barem ovde.