Danas se navršavaju dve godine od kada sam "kliknula" i ušla u Magicus. Šta bih vam napisala, a da o tome niste već saznali kroz moje pisanje. Pa ipak evo još malo, na godišnjicu.

Ubrzo posle učlanjenja shvatila sam da ću ovde naći raznolikost. Svidelo mi se je ovo mesto i dosta brzo se ohrabrila i počela delovati. Svakim danom me je sve više preuzimalo i evo me danas još uvek sa vama. Volim bajke, lepe priče, vas prozvala vitezovima i princezama, a Magicus si dočarala kao dvorac.

Bili su, a i danas, dani nesigurnosti; i dan danas nisam sigurna dali je ovo mesto za mene, pa sam odlazila-dolazila. Bilo je poniženja, i pohvala, simpatija, i nerazumevanja, koje još traje. A sve je to normalno i deo života. Jedina razlika je što  je u mom životu u živo jasno, šta mi se događa i ko je pored mene, a ovde moram priznati, svakim danom sve više "zapleteno". O tome sam vam nekoliko puta pisala.

Nemam ništa kvalitetnoga da vam ponudim; da sam mlađa, verovatno bi moje delovanje bilo drugačije. a vreme nosi svoje i sa njim svakakve promene protiv moje volje, a koje utiču na moju osobnost u negativnom smislu. Nije to za mene najbolja solucija u ovim godinama, a eto dogodilo se, dali slučajno ili ne, to nikada neću saznati.

Pošto nemam nikakvog dara niti obrazovanja za alternativu, trudim se da bar na neki način doprinesem i ja ovim stranicama i budem od neke koristi. Pišem vam svoja životna iskustva, kojih se je za ovih godina nakupilo dosta, za mene puno značila, a ipak su to samo obični svakodnevni životni događaji. Za mnoge je to bledo i nevažno. Pa ipak, možda neka majušna stvar pomogne nekom kao pouk.

Vodila sam običan porodični život, a doživljavala ga na ful. Brak na ful, mati na ful, službu službovala na ful, i ljubila hahahaha, da, na ful.

I onda jednoga dana se sve srušilo, srušila se i ja, do tada kul-mačka. Pa ipak smogla snage ustati.

I onda jednoga dana opet promena, našla sam se u leru. Osetila, da je i na moja vrata zakucala starost. To nije jednostavan niti pozvan gost.

I onda jednoga dana vi......

Obogatili ste moje znanje, oplemenili svakodnevnicu, ubacili mi u prvu brzinu, pa u drugu; počela sam aktivno učestvovati, tako, da sam čak dobila i priznanje i Merlina na kojeg sam vam zahvalna i ponosna.

Žao mi je,  mnogi "stari" članovi odlaze, menjaju se nickovi. Opominjali ste me više puta, da je to tako. Nema razloga da vam ne verujem;  mene svako poznanstvo veseli, ne dosadi mi brzo i ne tražim neprestano nove ljude: gajim i čuvam ono što imam; tako da promena identiteta nekih od vas me ne veseli.

Znam da svemu jednom dođe kraj na neki način; jedni odlaze, jedni menjaju kostim, dolaze novi članovi, (na neki način smena) sa novim svežim idejama i to je dobro.

Mnoge stvari ne razumem, ne kapiram, pa ispadam glupa, smešna, komentari se ne uklapaju itd. a e

Želim vam zahvaliti za svaki dan proveden sa vama, jer kada se sve uzme u obzir, zadovoljstvo mi je biti ovde. Hvala i redakciji na pomoći koje mi pruža od prvog dana.

Eto tako nekako.

Nisam zaboravila, jedan prelepi osećaj, najlepši koji čovek doživi u životu, a koji mi se je ovde dogodio. Dali je stvarni, dali postoji, ili samo moja želja po nežnosti? bilo kako bilo, osetila sam na ful, bez ikakvog povoda i reakcije; pisala svoje emocije onako kako sam ih doživljavala, kroz pismo, članke, pesme. Bezuslovno. I ako mi se jednoga dana razjasni, bez obzira na sve, ostaće to lepo iskustvo koje traje, koje sam sama izazvala, nametnula, pa prema tome i odgovorna. Sama skuhala, sama pojela. Sretan sam zbog toga. 

Eto tako nekako.