Nema vremena za karmu

Izlazak iz kruga patnje i borbe

by Paxton Robey

 

Uvodna reč autora

Pre nekoliko meseci slušao sam kako govori Ram Dass u Oklahoma City-iju. Pričao je o svom preminulon prijatelju Emmanuel-u, sa kojim je Pat Rodegast imala spiritualni kontakt. Neko iz publike pitao ga je kako zna da su informacije koje je primio od Emmanuel-a verodostojne. Ram Dass je odgovorio: "Po tome što njegove reči nisu u meni izazivale otpor, bile su mi bliske. Kako bismo drugačije znali?"

Kada pokušavamo da razjasnimo sopstvenu duhovnu i filozofsku osnovu u životu, jedino merilo koje imamo je unutrašnje vođstvo. Ono nam pomaže da procenimo da li su različite poruke koje možemo čuti ovih dana zaista vredne ili nisu. Istorijsko ili zvanično priznato nasleđe zasnovano na prethodnim intelektualnim analizama i iskustvu, ma koliko ga naši stari poštovali, nije nam od koristi kada je srce u pitanju.

Nijedan segment društva još uvek nije dovoljno oslobođen i osposobljen da bi mogao da počne da u potpunosti sagledava karakteristike Hrista. Ne postoje neka prethodna iskustva na koja bismo mogli lako da se pozovemo kako bismo dostigli prosvetljenje. Svako sam za sebe mora da otkrije novi izvor adekvatnih primera, vrednosti i verovanja ukoliko želi da bude "deo sveta, a ne mimo njega". Pa, taj "novi izvor" je sada dostupan svakome ko teži duhovnosti. To je uvek i bio. Guru nas, na neki način, približava tom izvoru kada nas poziva da uđemo u meditativno stanje i kaže: "Umirite se i znajte da sam ja Bog".

Čudesno, na našoj planeti postoje desetine hiljada ljudi koji su spremni da se oslobode učenja autoriteta koji su ih odgojili. Oni su spremni da prigrle spiritualne metode i istine koje će im omogućiti da čine čuda u sopstvenim životima i na celoj planeti, da integrišu višu svest u svakodnevni život.

Viša svest je neverbalna. Prema tome, ne može se rečima ni opisivati. Rečima se mogu prikazati samo ograničeni uprošćeni fragmenti, prilagođeni čovekovom ograničenom stanju svesti. Ne mogu tačno da predstave izvor svesti od koga potiču, već samo da ga prepričaju. Ukoliko ova knjiga uspe da vas zainteresuje i navede da razmislite o svom prisustvu na Zemlji, ostvarila je svoj cilj. Možda vas čak podstakne da i vi ispričate vaše priče. Nikada nemojte da prezentujete svoje priče kao "istinu". Ali, ako ih budete smišljali i delili sa drugim ljudskim bićima, svojim "kolegama", na kraju ćemo svi postići sklad u čudesnoj slobodi, miru i radosti. To je prosvetljenje. Nikada ne potcenjujte značaj sopstvenih reči.

Različito doživljavamo ono što čujemo i ono što pročitamo. Ja više volim da slušam priču sa trake, nego da čitam tekst. Više volim da gledam film, nego da čitam knjigu. Stil i energija govornika takođe čine deo poruke. Znam da ima onih koji misle drugačije i da im živi govor smeta da poruku dožive u punom smislu. Oni, dok čitaju, tekstu dodaju i sopstveni doživljaj.

Ja sebi pojašnjavam koncepte dok govorim, tako da pokušavam da pričam priče što slobodnije. To mi omogućava da shvatim ideje koje dobijam intuitivno. Uvek težim da pojednostavim ezoteričke koncepte, ponekad do apsurda. Verujem da je krajnja Istina nešto najjednostavnije što postoji. Duhovnost postaje veoma komplikovana kada baratamo poluistinama i pokušavamo da im damo neki smisao analizirajući ih pomoću našeg ograničenog intelekta. Zato smišljam priče o tome kako funkcioniše školski sistem koji mi zovemo Zemlja.

Ja slobodno parafraziram Majstore učitelje i ezoterična učenja. U ovoj knjizi sam takođe citirao Bibliju i knjigu "Kurs čuda". Verujem da kada bih zaista i znao Istinu, ne bih mogao da je izgovorim. Jedna stara kineska poslovica kaže: "Onaj ko zna, ne govori, onaj ko govori, ne zna". Trudim se da to imam na umu kada govorim. Zato, molim vas, budite blagi i velikodušni prema mojim (izmišljenim) pričama i ništa ne shvatajte previše bukvalno. To je moja istina, nije vaša. Vi ćete sami morati da kreirate sopstvene priče koje su najpribližnije vašoj istini.

Priznanja

Predavanja, radionice, knjige i slušanje traka koristili su mi da upoznam pojmove i termine pomoću kojh mogu da izrazim spiritualne koncepte. Ili da makar ubacim novu iskru u beskonačan broj postojećih ideja. Oni su mi dali reči da izrazim "moje" mitove: Richard Bach, Johanne Blodget, Jack Boland, Eric Butterworth, Ken Carey, Ram Dass, Wayne Dyer, Foster McClellan, Harry McKnight, Raymond Moody, Sig Paulson, Harold Sherman, Patricia Sun, Jose Silva, Gary Simmons, i Bill Williams.

Kada sam pre nekoliko godina osetio da je došlo vreme da se napiše knjiga, uznemirio sam se. Ne volim da pišem, volim da govorim. Kada sebi želim da pojasnim neku ideju ili koncept, o njima govorim. Dok govorim, jasnoća dolazi. Govor je često moja meditacija, moj način da podesim frekvencije prema nevidljivim carstvima. Počeo sam istinski da verujem u ono što kaže Donald Shimoda: "Znanje zbog kojeg smo odabrali da se rodimo u ovom životu naći ćemo na onom putu koji nas čini srećnim". Ja sam srećan kada govorim.

Ako već treba pišem knjigu, neophodna mi je pomoć. Zamolio sam univerzum da mi pomogne. Nisam se mnogo iznenadio kada mi je posle jedne radionice koju sam držao u Dallas-u, jedna od polaznica, Lone (izgovara se Luna), napisala pismo. Pitala me je da li bi mogla da mi asistira da napišem knjigu koja bi te ideje približila ljudima. Hvala univerzumu!

Bilo je čudesno raditi sa Lunom. Osluškivala je svoje duhovno vođstvo na svakom koraku i sve je postalo neverovatno lako i sihronizovano. Hvala Luna!

Larry Dosse i Sandra Ingerman su nam pomogli oko ovog projekta. Objasnili su nam kako da se, kao autori, snađemo oko izdavanja knjige. Bez njih, nas put ne bi bio tako radostan. Hvala Cynthia Stibolt- ne samo da je unela umetnost u ovu dimenziju, već je u stanju da pruži podršku na čudesan način.

Moj brat i sestra, Ric i Beth, pomagali su mi i podržavali mi na svaki način bez i najmanjeg osuđivanja. Duhovni učitelj, čije sam vođstvo sledio i tako prevazilazio totalni gubitak samopouzdanja bila je Carol Parish-Harrah. Ann Smith, najveći svetski telepata, je uvek tu, spiritualno "uključena". Naši susedi, koji su nas prihvatili u komuni "Veliki duh" su Jake i Cathy Walker. Mona Hale, hvala. Ona vidi sve, čuje sve, zna sve, a veoma malo govori. Hvala Pam Cox. Postoje bukvalno desetine ostalih koji zaslužuju moju zahvalnost za njihovu bezuslovnu podršku, duhovnu i drugu.

I, naravno, moj najveći pristalica je moja supruga Anne. Mi smo otkrili da naš odnos istinski srećnim čini jedna rečenica iz "Kursa čuda": "Da li želis da budeš u pravu, ili da budeš srećan?"

Paxton Robey

Carson, New Mexico

Januar 1993 i Januar 1998