Zađoh,jednog divnog, jesenskog jutra,

u šumu beskrajnu,

 da miris meke magle osjetim

 i na život prošli

 kao san odživljen se podsjetim, jer,

 magla je kao smiraj u zipci života,

 u njoj se nađeš, kad želiš da nestaneš

 da se sakriješ od svih,

pa sam svoj put nađeš

 kad poželiš,

 sunce da zagrliš..

Ali, ne pronađoh maglu

 u šumi dubokoj,

 jer,lopov sitni i potrčko svijeta,

 ukrade svu maglu planeta,

 da bi je sav pun sebe,

 drugima prodavao,

 srca im u kukuljicu tame zavijao,

 pa im malo po malo,sok života sisao..

 Da li je to pauk ogroman

 ili vampir mutiran,

 pa je pola jedno, pola drugo,

 ne znam, samo pretpostavljam

ali znam kako se u prodavača

 to čudovište pretvorilo

 i nevine duše k sebi privuklo..

 Na sreću,tajnu prodavača magle znam

 i taktiku uništenja pripremam, no,

 uništiti prodavača neću,

 ima tu ludu sreću,

 da samo maglu natrag, kao dio šume želim

  a drugi će sami, kad suncem u sebi

  maglu obasjam

 vidjeti čudno,nestvarno neljudsko biće

  sami ga rastopiti

 i smjestiti u slova

 sasvim nove priče...