ZAKON KARME I ZAKON OPRAŠTANJA

Dobijamo samo ono što dajemo. Igra zvana život je igra bumeranga. Naše misli, dela i reči vraćaju nam se pre ili kasnije, uz zapanjujuću preciznost.

To je zakon karme, što na sanskritu znači »povratak«. »Kako seješ, tako ćeš i žnjeti«.

Jedna prijateljica ispričala mi je svoju priču koja ilustruje ovaj zakon.

Rekla je:»Svu svoju karmu stvaram na tetki. Šta god da joj kažem, neko drugi kaže meni. Kod kuće sam često nervozna, i jednog dana, dok mi je za večerom neprekidno nešto pričala, podviknula sam joj: 'Dosta priče, hoću da jedem na miru'. Narednog dana, ručala sam sa ženom na koju sam htela da ostavim jak utisak.Uživela sam se u priču, kada mi je ona rekla: 'Dosta priče, hoću da jedem na miru'«.

Moja prijateljica je visoke svesti, pa se njoj karma mnogo brže vraća nego nekom ko je na nižem mentalnom nivou.

Što više čovek zna, to je odgovorniji, a onaj ko poznaje Duhovni zakon a ne praktikuje ga, za uzvrat silno pati. »Strah od Gospoda (zakona) je početak mudrosti.«

Kada bismo reč Gospod pročitali kao zakon, mnoge stranice u Bibliji bile bi nam mnogo jasnije.

»Osveta je moja, ja ću platiti, reče Gospod«  (zakon).  Zakon je onaj koji sprovodiosvetu, a ne Gospod. Bog čoveka vidi kao savršenog, »stvorenog na njegovu sopstvenu sliku«  (zamisao), sa dobijenom »moći i vlašću«.

To je savršena predstava o čoveku, zapisana u Božanskom umu, i ona čeka da je čovek prepozna; jer čovek može da bude samo ono što sam vidi da jeste, i može da postigne samo ono što sam vidi da postiže.

»Ništa se nikada ne događa bez onoga ko posmatra«, drevna je poslovica.

Čovek vidi svoj neuspeh ili uspeh, svoju radost ili tugu, pre nego što se one spuste do realnosti sa scene postavljene u njegovoj mašti.

 Ovo smo se osvedočili u slučaju majke koja vidi kako bolesti napadaju njeno dete, ili u slučaju žene koja vidi uspeh za svog muža.

Hrist je rekao: »I ti ćeš spoznati istinu, i istina će te osloboditi«.

Otuda mi vidimo da sloboda (od svih nesretnih okolnosti) dolazi kroz znanje – znanje Duhovnog zakona.

Poslušnost prethodi autoritetu, a zakon sluša čoveka kada čovek sluša zakon.

Zakon električne struje treba poslušati pre nego što ona počne da služi čoveku. Kada se njome nevešto rukuje, ona postaje čovekov smrtni neprijatelj. Tako je i sa zakonima Uma!

Jedna žena izrazito snažne volje poželela je da ima kuću koja je pripadala njenom poznaniku i često je stvarala mentalne slike sebe kako živi u toj kući. Posle nekog vremena, čovek je umro i ona se uselila u kuću. Nekoliko godina nakontoga, došavši do spoznaje Duhovnog zakona, rekla mi je: »Mislite li da ja imam neke veze sa smrću tog čoveka?« Odgovorila sam joj: »Da, vaša želja je bila toliko jaka da je sve načinilo prolaz za nju, ali i sami ste platili karmički dug. Vaš suprug, koga ste tako nežno voleli, umro je ubrzo posle toga, a kuća vam je ostala kao skup i beskoristan posed«.

Ipak, njene misli ne bi imale uticaja na prvobitnog vlasnika da je bio pozitivan u istini, kao ni na njenog muža. Međutim obojica su bili pod vlašću karmičkog zakona.

Trebalo je da žena kaže (osećajući veliku želju za kućom): »Beskonačna mudrosti, daj mi pravu kuću, jednako lepu kao što je ova, kuću koja je moja prema božanskom pravu«.

Božanski izbor doneo bi savršeno zadovoljstvo i dobrobit svima. Božanski obrazac je jedini bezbedan obrazac po kome treba da delujemo.

Želja je ogromna sila i ona mora pravilno da se kanališe, ili dolazi do haosa. Najvažniji korak je prvi korak: »pravilno zamoliti«.

Uvek treba da zatražimo samo ono što je po Božanskom pravilu naše.

Vratimo se primeru. Da je žena zauzela sledeći stav: »Ako je kuća koju želim moja, ne mogu je izgubiti, a ako nije, daj mi kuću koja je njoj jednaka«, vlasnik kuće bi možda odlučio da se odseli (da je to bio njen božanski izbor), ili bi se u zamenu pojavila neka druga kuća.

Sve što svojom voljom prisilno dovedemo do ispoljenjauvek je »krivo stečeno« i »uvek je na zlu sreću«.

Čovek je upozoren: »Neka bude volja Moja, a ne tvoja« i, što je zanimljivo, uvek dobijamo ono što želimo ako se odreknemo svoje volje i tako omogućimo Beskonačnoj mudrosti da deluje kroz nas.

»Stani mirno i gledaj spasenje Gospodnje«.

Došla mi je jedna žena u velikoj nevolji. Njena kći je rešila da pođe na vrlo opasno putovanje, i majka je bila prestrašena. Upotrebila je sve moguće argumente, ukazala joj je na sve opasnosti sa kojima će se susresti, i čak joj je zabranila da ide, ali se kćer sve više i više bunila i postajala sve odlučnija.

 Rekla sam joj: »Vašoj kćeri silom namećete svoju volju, a nemate pravo da to činite, dok vaš strah od puta samo privlači ono od čega strahujete, jer čovek privlači ono čega se boji«. Dodala sam: »Pustite je i skinite s nje svoje mentalne ruke. Predajte je u Božje ruke, i uputite sledeću izjavu: 'Ovu situaciju polažem u ruke Beskonačne Ljubavi i Mudrosti. Ako je ovo putovanje Božanski plan, blagosiljam ga i više se ne opirem, a ako nije božanski isplanirano, zahvaljujem se što je sada iščezlo i nestalo'«.

Kroz dan ili dva, ćerka joj je rekla: »Mama, odustala sam od putovanja«, i situacija se vratila u svoju »prvobitnu ništavnost«.

Naučiti da ostanemo pasivni izgleda nam veoma teško. Opširnije samopisala ovaj

zakon u poglavlju o neopiranju.