Jučer sam bila prvi dan na sunčanju. Htjela sam se i okupati ali more nije bilo po mom guštu. Hladnoooooo. Ali je zato na suncu baš bilo ugodno toplo. Oko 5 h krenula sam kući sva omamljena od sunca i vrućine , jedva sam vukla noge jednu za drugom, žedna i umorna kao da sam kopala. Negdje na po puta sretnem jednog tipa, javim mu se i krenem dalje, sretnem jednu postariju ženu, javim joj se i da ću krenuti dalje kad ona počne:

„Jesi mi ga vidila“….ona

„Koga?“…..ja

„Pa ono mi je bio sin“…..ona

„ Ma dajete, sin, nisam znala“….ja

„ Je li da je lip,“….ona

„…?......je“ uzvratim ja i momentalno se razbudim od obamrlosti. Sve osjetilne antene prorade u mom organizmu. Što hoće ova žene i zašto mi se ovako obraća. Friga mi se za njenog sina. Ali ona se ne da pa nastavlja dalje.

„A da znaš kako je dobar, ko kruv“…..ona

„……..:)…“…..ja

„I pametan“…..ona

„I vridan, samo……. nije oženjen“……ona …..( aha tu smo dakle )

„ Pa dobro naći će on već nešto“….odgovaram ja bezveze.

Nemam pojma zašto ja i zašto meni govori, nismo prisne, nismo prijateljice, nemam pojma jesam li ja ženi zapela za oko ili njemu….:))))))))))))

Ide ona dalje……

„ Nađi mu ženu“……ona je sad već očajna

Ja je sad zaista želim utješiti jer mi djeluje ko utopljenik koji se hvata za slamku, vrtim u glavi imam li koju neudatu poznanicu i ne mogu se sjetiti nikoga pa zato upitam tek tako da nešto kažem.

„ Koliko ima godina?“……ja

„ Malo više od tebe“…….ona

Sad sam ja ostala ….?........kako ona zna koliko ja imam godina.

 Želim se riješiti ovog razgovora koji ne vodi nikamo, sve više sam žedna i dehidrirana, provodađija nisam iako, jedanom davno upravo na ovakav način spojila sam jedan par………….. :)

A što mislite da otvorim agenciju za spajanje ljudi pod nazivom „ Usamljeno srce“. Možda bi mi baš dobro išlo. Vidim ja da oni neoženjeni pod svaku cijenu žele uletiti u bračne vode, pogotovo žene. Već se vidim kako sklapam ugovor sa budućim parom samo oni ne vide ono što piše na dnu ugovora sitnim slovima. "naknadne reklamacije ne primamo"

…………J