Vadim ljetnu garderobu iz ormara jer je  zatoplilo i jer će mi uskoro trebati. Lagana ljetna roba u živahnim bojama veselo mi zašuškala pred očima. Svila, lan, žoržet, pamuk, viskoza….sve meko i podatno na dodir. Dok otvaram ormar, miris lavande uzdrma moja njušna osjetila i ja sa radošću zgrabim jedne HLAČE ( ne mudante ) omiljene i prošle godine dobrostojeće. Veselo ubacujem noge u nogavice, dobro je prolazi…..ups….u gornjem dijelu…..bem ti vraga, miša….što je sad…..ne ide…uguravam silom kad neće milom, uvučem zrak u sebe i zatvorim patent…… ( ne dišem )……. ( ne dišem )……plavim, brzo otkopčavam patent i skidam te glupe hlače.

Ništa strašno, uzimam druge koje najprije vrtim u rukama i procjenjujem od oka hoću li ući ili neću, razum kaže da neću, srce kaže da hoću i tako dobivamo pustolovinu br.2…..uvlačim jednu nogu, pa drugu ( hvala bogu makar su noge u redu ), ulazi i stražnji dio leđa, osmijeh mi se razlije zajapurenim licem, no ne usuđujem se prići patentu, pravim se da me nije briga hoću li ga moći ili neću zakopčati…..hodam neko vrijeme otvorenog patenta….oblačim košuljicu cvjetnog uzorka, (ajme što mi dobro stoji košuljica)….i dalje zanemarujem patent na hlačama…..na kraju….razum me kljuca uporno i dosadno, ajde, potegni patent, ajde da te vidimo, potegni ga……L…naljutim se skinem hlače bez tog pokušaja i bacim ih na onu druge prošlogodišnjedobrostojeće……zgrabim Diners karticu i kupim nove hlače…J))))))))..