Sve što pišem,pišem bez muke,pišem srednje struke,i rukopis mi nekad pane,nekad,stane mi sve u par riječi,to sve što želim reći.

Nekad pišem i ne mogu stati,kao da me neki mrtvi profesionalac pjesnik prati....

Nekad je dobro,nekada ne,ono što znam ne želim reći....

Na papir ne stane sve.Žalosno je pismo moje svako,svaka pjesma,stih...

To godine možda čine svoje,ma "koje godine",a pred tim ne želim činiti ništa,samo stojim mirno i dobro je.......

Samo ponekad me obuzme jeza,moja 1.,2. ljubavna veza,

Zato napustim misli sve,neka odu,neka napuste me....

Ja odlazim dalje u svoje....nekad radosne,jako radosne,nekad horor,jako horor,nekad proročanske,nekad jasne,nekad ne jasne sne...

Volim vas sve...

Molitva na kraju me odvlači i spašava od tuge,i eto to je ono što želim i za druge ljude...