Još je jedno poglavlje Knjige Života završeno. Zatvoreno. Zapečaćeno. Ljutim se na vjetar. Često otvara stranice Knjige. Pečat je preslab. A ja ih čitam. Iščitavam. Proučavam.Vraćam se u prošlost. Prošlosti nema. Tražim budućnost. Budućnosti nema. Sad stavljam željezni lanac na Knjigu. Ključ bacam u nepovrat. Želim sada. Želim odmah. Želim sve. Takva sam. Ne(pred)vidljive sile nose me kroz život. Ne slamaju me. Ne lome. (Dugo sam to mislila. Predugo.) Rastem. Učim. Jačam. Još ne slavim. Nije vrijeme. Dajem se. I kad primam i kad ne primam. Tražim se. I kad sam tu i kad me nema. A često me nema.
Slažu se, slažu kockice Života.
A sebi govorim – bez suvišnih analiza molim.
I slušam (napokon!) sebe.
Otvaram novo poglavlje Knjige: Od početka slutim BEZkraj!
P.S. Hvala ti prijatelju.