Nisi li umorna
Zemljice moja
Muči li te neumorna
vrtnja tvoja.
Poželiš li ponekad
zastati na tren,
uzeti si predaha
i zaspati ko dren.
Nekada mi sličiš
na malenog zvrka,
netko te je navio
da započne trka.
Sada ne znaš stati
ili, tako treba biti
vrtiš se po putanji
od zvjezdanih niti.
Lijepo te molim,
Zemljice moja
ma koliko duga bila
starost tvoja
Ne prekidaj nikad
ovaj maraton trajni
vrti se i dalje
kroz univerzum sjajni.
*.*