Neko je rekao da je nekada daaavnoo na Zemlji vladao Mir.Bilo je mirno! pa su onda mudraci zasijeli da odluče ša sa njime.Mirom! Kad je sjednica završila tada je počeo Rat!

Od tada se valjda ratuje da bi se uspostavio Mir. Sječam se da sam negdje čitao da je Julie Cezar i u vrijeme mira držao svoje legije pod spremom,dugim marševima.Kad tražim neku analogiju onda mi se čini da je danas kolektivni sport marširanje a politika Cezar koji drži napetost,naboj,nacionalnog,regionalnog ili lokalnog karaktera.Iako smo slobodni i vlada mir mi ne znamo šta sa slobodom i mirom pa slobodarski ratujemo.Rukometaš skače sa krila i zabija gol,gol,goll! ali u neko drugo vrijeme to je bio hajduk koji iz zasijede skače turčinu za vrat i zabija nož,nož,nožž! To bi mogao biti taj arhetip.

Nisam sada protiv sporta nego samo razmišljam jer kao postoji sloboda mišljenja i neznam recimo razmišljam o tome zašto ima toliko masnih transfera igrača a ja još nisam čuo da je još i jedan navijač transferiran osim u bolnicu ili zatvor.Po nekoj logici ispada da bi uzoran navijač trebao dobiti respektabilan transfer među recimo bajernove navijače.

Razmišljam vezano za sport o jednoj analogiji.Sjedim na tribini i vičem auuu! auuuu! nesvrstan sam i protiv sporedne  stvari koja se prikazuje glavnom.Riskiram,glava u torbi! ali zašto? Zato jer sam glup i zaokupljen nekakvom filozofijom koja kaže da postoji lokalno i nelokalno.Ja sam lokalac koji zastupa nelokalnost koja bi se recimo mogla zvati Mliječna staza a lokalnost stadion.Zastupam nelokalnost iz lokalnosti i tvrdim da je u tim razmjerima glupost lokalnosti dati apsolutni značaj jer je stadion samo trunka u nelokalnosti koja se da bude još nevjerojatnije nalazi u svakom igraču kao i navijaču.Slično onome kad se neki duhovnjak probudio i povikao:moj Učitelj živi u MENI.Znači da se stadion nalazi u nelokalnosti koja je opet u svakom navijaču i igraču.Ovo je glupo jer zastupati nelokalnost iz lokalnosti otvara veliku mogučnost da češ završiti u super lokalnosti odnosno grobu.Tako i treba pošto ja imam problem i ja sam problem.Zašto se miješam i ne ludujem obuzdano.

Razmišlam /slobodno/ o Tonalu i Nagualu kao o dva brata /Kain i Abel/ koja se ne trpe jer su obojica sveznajuči,jedan misli da zna a drugi zna bez razmišljanja.Kain je izgleda ubio Abela i uspostavio suverenitet Tonala,ali ga je ipak pokopao sa počastima tako na bude njegov dobri indijanac.Kad je Niče rekao bog je mrtav valjda je mislio da je on pokopan ali ipak živi u Tonalu koji može jedino negirati postojanje Naguala.

Ja primječujem da sve manje psujem što sam bliži egocentru što bi neko mogao protumačiti kao da sam bliže bogu,ali ja mislim da moj Kain preuzima apsolutnu vlast koju bi htio prikazati kao Mir.