Kako može postojati netko tko ne voli djecu ili ne želi imati taj vrisak sreće stalno pored sebe? Da znam, da svako jutro, kad se vidim u ogledalu imam vječno pitanje svih neispavanih mama :"da li da se umijem,ili da se ubijem od muke?"Ali to sve proleti jako brzo (jeste da to brzo potraje i 20-tak godina,ali šta je to ....sitnica u očima Bogova).

Obavih ja i tu malenu predstavicu svoga sina ljubljenog,u njemu mi sva milina. Napirlitala sam se sva ponosna,više sam ličila na paradnog konja nego na majku dvoje djece,ponosno vukući svoja dva pionira,malenu kojoj su samo ostrige falile da bude u elementu,i svog prvijenca kojeg je i ..cajzla zeznula u cjepidlačenju. "Mama,košulja se pogužvala!" Sad će majka i to riješiti na brzinu,i umjesto da mu malo počistim očale,zamuljam ih da ne vidi ništa drugo i ništa više osim stepenica kojima se treba popeti. I sve je u redu..

U sred gužve,gdje moraš stajati na noktu palca lijeve noge da bi nešto vidio, jer ti je netko već stao na desnu nogu,malena bi kakila, jer ovo joj je najbolji trenutak. Najradije bi ko moja Kata, maznula jedan vaspitno popravni šamarčić,ali  nemreš to je TVOJE dijete,iz drugog oka mi ispalo. Zlato mamino,da samo zna kako ova štikla pika ne bi kakila sljedeća dva dana. Ali hajmo braćo partizani,ipak sam ja majka, supermen mi nije ravan,ni u letenju a kamo li u majčinstvu. Napikavam ja do veselog centra,u svome sakoiću koji mi je prekinuo dotok krvi u mozak,obavimo sve svoje i veselo nazad da napokon vidim sina. I kad vas neko pita jel vam baš treba štikla za kupus sadit, ne dajte se smesti,jer za gužvu su odlične, samo prvom stanete na nogu i svi drugi se miču kao sluge pokorne.

Nije mojih 70 kila za baciti,ako ni za što drugo onda za to. I kad mislite da vas niko nemre više izbacit iz kolotečine,vrag iskoči u svom najmilijem obliku. "Mama,ispalo mi staklo iz naočala!",i suze ne klize niz obraze,nego iskaču iz oka na mene. Udahni,izdahni, pa misli brzo. Ako ih skine ne vidi, ako ima monokl udaraće samo lijevom stranom u nekoga. I kakva bi ja mater bila da ne pomognem, a tek kakva bi ja predstavnica roditelja bila kad se ne bi smjela popet na binu,sa svojom torbom iz koje čuda iskaču(od bata za meso do toaletnog papira). Snađosmo se, zajedno sva obitelj na okupu exponirana,ali jednom se živi...

Stigoh kući  i dokopah se svog balkona,i jamim jednu zidarsku,bauštelsku pivicu(ljepše zvuči nego pivkan),koja mi sjede ko budali šamar. Moja baba je vazda govorila da nije žvaka za seljaka,tako ni za mene visoka peta,ali ne dam see ja dušmanima. I onda se upitam gdje je moj muž? to je  ono što dira naše kokoši a nije naš kokot....

Ma nije ni bitno,to su moji kauboji koji su radi mene ovdje i sada,a kako kažu NEĆE KRUŠKA POD JABUKU PASTI,i ja imam svoje pištolje...beng beng...