Najdrevnije shvatanje je da duša posle smrti može da uđe u kamen, koji se kasnije čuva na određenom mestu. U narodnim pripovetkama se često priča kako je duša kakvog diva ili cara bila vezana za kamen. Tako se u jednom kamenom stubu u Carigradu nalazila duša cara Simeuna. U istočnoj Srbiji o Velikom četvrtku žene, kojima je ma ko iz kuće ili porodice umro pre zore krenu na reku ili potok i ponesu razne žrtvene darove: pšenične kolačiće, kukuruz, sveće i tamjan, pa u reci nađu nekoliko belutaka i preko tih njih sipaju vodu i tako prinose žrtvu. Zamišlja se da se u tim belim kamenčićima nalazi duša nekog pokojnika.

A bosanski muslimani kada je suša nakupe pun džak kamenja, pa ga nose na reku i potope jer se smatra da je suša nastala zato što su duše mrtvih, za koje vlada opšte verovanje da su večito žedne, zadržale kišu za sebe. Pošto kamenje u kojima se duše nalaze potope u vodu i na taj način ih napoje, one nemaju one više razloga da kišu zadržavaju. Često se dešavalo da paganski čovek pokušava da ih duše za kamen trajno veže bilo da bi im prineo žrtvu ili da bi im oduzeo slobodu kretanja.

Dejan Ajdačić
O motivu okamenjivanja u bajkama balkanskih Slovena
  
Motiv okamenjivanja u narodnoj književnosti potiče iz drevnog, mitskog sloja kulture koji je kroz višestruke preobražaje izgubio prvobitna značenja. Zbog toga se poreklo ovog motiva u pripovednom folkloru balkanskih Slovena može tumačiti zavisno od pretpostavke da li su prvobitni elementi vere u okamenjivanje sačuvani, izgubljeni, ili zamenjeni elementima koji zamagljuju predstavu o celovitosti, izvornosti i funkcionalnosti onih starih. Motiv okamenjivanja u različitim žanrovima se razlikuje po tipu individualizovanosti aktera, vreme-prostora, svojstvima radnje i njenog ishoda, odnosa pripovedača ili pevača prema tekstu. Osobenost okamenjivanja u posebnim žanrovima svedoči o različitim mogućnostima i intencijama korišćenja istog narodnog verovanja o preobražavanju. U hrišćansko moralizovanim baladama okamenjivanje je privremena ili večna kazna za sagrešenje, najčešće nezahvalne dece. U predanjima, demonska bića trajno okamenjuju ljude i životinje [1]. Okamenjenost u bajkama je privremena, budući da žrtve, nakon zabranjenog ulaska u demonski vreme-prostor ili kršenja propisanog načina ponašanja u njemu, oslobađa glavni junak koji nadvladava demonsko biće. 

Vera u magijsku moć prizivanja smrti okamenjivanjem postoji u kletvama u kojima se klevetniku, izdajniku ili nezahvalniku želi pretvaranje u kamen. U traganju za magijskim značenjem kobnih dogaрaja u bajkama, meрutim, valja imati u vidu, da one pre prikrivaju, no što otkrivaju obredno poreklo. U radu o kamenu-stancu Milivoj Pavlović je ukazao na verovanje da se kamenom vezuje duša mrtvog ili živog bića (Pavlović 1953-54). Ljubinko Radenković govori o medijalnom položaju kamena između neba i zemlje, zemlje i podzemlja. Privremena ili trajna vezanost duše za kamen predstavlja stanje između života i smrti koje kažnjeno biće svojim moćima ne može da promeni. Spas okamenjenom može da donese samo neko drugi čija moć još nije potčinjena demonskim silama. 

(...)Tumačenje motiva okamenjivanja kao kazne za prekršaj u demonskom vremeprostoru zavisi od izbora interpretativne metode koja se primenjuje. U knjizi o bajkama Ljubomira Parpulova piše: Okamenjivanje se javlja kao rezultat neuspešnog kontakta sa nadprirodnim bićima. Okamenjivanje je predstavljeno kao metafora smrti (Parpulova 1978: 150). Psihoanalitičko tumačenje vidi u liku veštice kastrativni lik, a u okamenjivanju oduzimanje erotskih moći. Ženski demon privremeno oduzima oplodnu moć muškom principu. Po arhetipskom tumačenju veštica bi bila htonska anima, neosvešećeni a razorni deo neindividualizovanog muškarca. Ritualni pristup bi motiv pretvaranja živog bića u kamenu figuru istumačio narativno preobraženim magijskim postupcima nekog od muških inicijacijskih obreda kojim junak ulazi u zajednicu posvećenih, ili tragom žrtvenih obreda. Primoravanje veštice da oslobodi prethodno okamenjene moglo bi da bude inicijacijski tumačeno kao trag osvajanja izvesnih moći izlečenja i podsticanja životnih sila.(...)

Izvor:

Tragovi sopstvenosti