Poznajem mnoge ljude i tajne mnogih ljudi. Ali ni dva čovjeka nisu ista. Svatko je svijet za sebe i njegova najdublja jezgra ostaje drugima strana. Zato između ljudi nastaju gotovo neizbježna trvenja, napetosti, sukobi. Samo ako sam shvatio da je drugi drukčiji, i ako sam spreman oprostiti, zajednički život je moguć.

Imaš li mir, mir sa svojom obitelji, sa svojim susjedstvom, sa svojim kolegama i kolegicama na poslu? Ili je bilo svađe? Ima li tu ljudi koji su te naljutili, nanijeli ti nepravdu ili te duboko povrijedili? Možda tvoj vlastiti muž, vlastita žena? Sin ili kći? Tada je u tvojoj najdubljoj nutrini jedna velika, otvorena rana.

Želim te zamoliti za nešto što je jako teško: Daruj oproštenje! Nemoj reći: »To je nemoguće. Sve sam učinio za druge i sve sam dao. Sada je dosta.« Ah, nisi dao sve. Sve ćeš dati tek kada daruješ oproštenje. Oproštenje je najljepši dar. Ono je božanski dar. I tebi je potrebno oproštenje.

Oproštenjem zarastaju rane i procvjetava ljubav. Ono što najteže mogu dati, moram dati kao prvo: oprostiti. Uvijek iznova oprostiti. Prestanem li opraštati, tu će se odmah stvoriti zid. A zid je početak zatvora.

Ima tako povoljnih prilika da se zaključi mir, da se ukloni svađa. Jako često imam prilike nešto darovati, napisati jednu kartu, nekoga pozvati kao znak da mu ponovno želim biti dobar. Ako je učinjen prvi - najteži - korak, ostatak je blagdan.

Sjetimo li se što sve ljudi rade s ljudima, u što su sve ljudi upleteni, što ljudi sve moraju podnijeti od ljudi, onda nema drugoga puta do mira osim oproštenja.

Na vratima
kojima zatvaraš prošlost,
stoji samo jedna riječ: oproštenje.
Prvi korak: oproštenje.
Najljepši dar.

 

PHIL BOSMANS