Borivoj Bukva
PAS I ZEC /haibun/
Rana i redovita jutarnja setnja Alenke i njenog psa nije mogla izostati ni tog jutra.
Svojim dobrocudnim ocima, polarni pas - samojed, izazivao je paznju prolaznika. Put do posla ili jogging u neradne dane, vodio me je upravo tom ulicom. Na moje zadirkivanje pas bi dobrocudno reagirao i nije obracao paznju na moju prisutnost. Stekao sam utisak kao da se pita: "Sto hoce ova budala od mene?"
Jedne nedjelje rano izjutra dok sam joggirao, zastao sam ispred psa da se odmorim. U zauzetom polucucecem stavu sa rukama na koljenima, vise nesvjesno, ucinio sam tri skoka prema psu. Pas je iznenada ustukno, povukao se naglo unatrag, gotovo istrgao s lancem iz ruku Alenke. Pas je zastao i pogledao me, potom zalajao: Av, av, av, av, av...
Zabezeknuta Alenka mojim skakutanjem i reakcijom psa,nasmijala se i dobacila mi: "Mozda misli da si zec!?"
Na to sam hitro reagirao: - Bravo Alenka, ovog trenutka nastao je haiku!
Izgovorio sam na glas:
Pas koji je
mislio da sam zec
- veselo zalaje.
Nasmijao sam se i produzio dalje trceci...
Napomena: Izdana je i haiku zbirka, PAS KOJI JE MISLIO DA SAM ZEC, Rijeka, 2001.
U Rijeci, 26.10.2001.godine Borivoj Bukva
http://budan.blog.hr/