MIHAJLO i dvojnost LUCIFER-AHRIMAN

Mihajlo zauzima jedinstvenu poziciju u evoluciji čovečanstva. Prvo što mora da se desi kroz pravilno razumevanje čovekovog odnosa/veze s Mihajlom, jeste, da se pronikne u takve tajne kao što je ova o kojoj danas govorimo a tiče se ljudske glave i ostalog dela ljudskog organizma.

Suština onoga što ljudska bića treba da sagledaju, jeste u tome da su, pošto nisu shvatili pravo poreklo glave, morali pasti u zabludu u odnosu na poreklo celog ljudskog bića. Budući da su odbijali da shvate  da je ljudska glava nastala luciferskim oblikotvornim delovanjem, pali su u zamku obmane da ljudska glava ima isto poreklo kao i ostali deo ljudskog organizma. Čovečanstvo mora da dokuči ove tajne.

To je jedini način da se dođe do sagledavanja čoveka ne samo kao, s jedne strane, duhovno-duševnog elementa koji živi u telu, a s druge strane, tela bez duše; nego da otkrije konkretno-duhovno koje deluje, mada na luciferski način, u ljudskoj glavi, i konkretno- duhovno koje deluje u čitavom ljudskom biću, suprotstavljeno, međutim, ahrimanskom prirodom u delu organizma odvojenom od glave.

Mi kao pripadnici ljudske rase živimo u sferi koju možemo da označimo kao četvrtu sferu evolucije, koja se razvila iz faze evolucije Starog saturna, Starog Sunca i Starog meseca. Ali, osim u ovoj, mi živimo u još jednoj sferi evolucije time što ta druga evolucijska sfera pripada duhovnim bićima, koji su naši tvorci, kao što ova četvrta pripada nama. Ali, moramo da zamišljamao da su ove sfere umetnute jedna u drugu, da se prožimaju međusobno. Stoga, označavamo ovu sferu o kojoj sam upravo govorio kao o osmoj sferi; mi ne živimo samo u četvrtojnego, isto tako, i u ovoj osmoj sferi time što naši božanski tvorci žive u ovoj sferi zajedno s nama.

Ukliko sada posmatramo ovu osmu sferu, u njoj ne nalazimo samo svoje božanske duhove tvorce, nego takođe i ahrimanska bića. Dakle, time što živimo okruženi osmom sferom, živimo zajedno s ahrimanskim bićima. U četvrtoj sferi, s nama žive luciferska bića.

Mihajlo je odgurnuo luciferske horde dole u oblast čovečanstva; one su sebi našle prebivalište u ljudskoj glavi, ali u ljudskoj glavi koja se nalazi u stanju postepenog umiranja.

Ta luciferska bića počinju da se bore protiv tog umiranja ljudske glave. I ovde dotičemo dobro poznatu tajnu ljudske prirode, tajnu poznatu u najrazličitijim oblicima ali koju moderni čovek gotovo u potpunosti odbacuje. U odnosu na ovu božansku evoluciju, čovek u svojoj glavi nosi proces stalne smrti; ali uporedo s ovim procesom stalnog umiranja ide poticanje života od strane Lucifera. Lucifer je taj koji se stalno trudi da naša glava bude živa koliko i ostali deo našeg organizma. Gledano iz organskog aspekta, da je uspeo da ljudsku glavu učini jednako živom kao što je živ ostali deo organizma, Lucifer bi odvratio čovečanstvo od njegovog božanskog vođstva.

Upravo ovome mora da se suprotstavi božansko usmeravanje ljudske evolucije. Čovek mora da ostane sjedinjen s evolucijom Zemlje da bi mogao da nastavi razvoj kroz evolucijske faze Jupitera, Venere i Vulkana. Ukoliko bi Lucifer ostvario svoj cilj, čovek ne bi nastavio svojim predodređenim putem; naprotiv, postao bi deo Kosmosa koji je potpuno (skroz-naskroz) inteligentan.

Fiziološki gledano, Lucifer je taj koji se stalno trudi da iz preostalog dela ljudskog organizma pošalje životne sile u glavu. Iz ugla psihičkog, Lucifer se stalno trudi da sadržaju naše inteligencije, koja samo sažima misli islike, da karakter substance. Ono što sam naveo iz ugla fizičkog, sada navodim iz ugla duše kada kažem da Lucifer stalno teži da da pravi supstancijalni sadržaj onome što mi formiramo kao sliku u svome umu – svemu što ima umetničku formu, na primer; odnosno, on teži da sadržaje naših misli prožme običnom zemaljskom stvrnošću. Ako bi uspeo to da ostvari, mi kao ljudska bića bismo napustili stvarnost i preleteli u stvarnost umovanja koja bi bila stvarnost a ne samo misli. Ta tendencija da se dopusti da naše fantazije postanu realiteti povezana je s našom ljudskom prirodom i čine se najveći mogući napori da se naše ljudske fantazije pretvore u realitete.

Sve ono što u čovečanstvu postoji kao uzroci unutarnjih bolesti povezano je s ovom luciferskom tendencijom. Videti, kroz delovanje  Lucifera, ono što se odnosi na dovođenje vitalnih snaga u sile umiranja ljudske glave, znači, u stvari, biti u stanju dijagnosticirati sve unutrašnje bolesti. Naučno- medicinski razvoj mora stremiti da svoje znanje izgradi na ovom luciferskom elementu. Davanje ovog impulsa spada u tendencije Mihajlovog uticaja koji ulazi u našu ljudsku evoluciju.

Ahrimanski uticaj je obrnut u odnosu na tu lucifersku tendenciju. On se oseća iz osme sfere iz koje je ostali deo našeg organizma, izuzevši glavu, oblikovan; ovaj organizam je, po svojoj prirodi, pun vitalnosti. Ahrimanske snage nastoje da, u ove sile vitalnosti, pošalju sile smrti koje su, u božansko procesu evolucije, primerene (i pripadaju ) glavi. Tako, iz osme sfere k nama dolaze sile smrti kroz Ahrimana kao posrednika. Ovo se, opet, odnosi na ugao fizičkog sagledavanja.

Gledajući iz ugla duše, morao bih da kažem: sve ono što šalje svoj uticaj k nama iz osme sfere, deluje na ljudsku volju a ne na inteligenciju. Htenje, želja sadržani su u ljudskoj volji; svaki vid volje sadrži određeni stepen želje. Ahriman je taj koji se stalno trudi da umetne element ličnog u prirodu želje koja je u osnovi htenja; a time što je element ličnog skriven u prirodi naše želje, aktivnost volje naše ljudske duše nosi pečat (otisak) našeg postepenog približavanja trenutku smrti. Umesto da dopustimo da budemo prožeti božanskim idealima i dozvolimo da uđu u našu želju i time našu volju, element ličnog je uveden u našu žudnju, u naše htenje.

Tako se mi zapravo nalazimo u stanju ravnoteže između luciferskog i ahrimanskog elementa. Lucifersko-ahrimanski element predaje nas bolestima i smrti na planu fizičkog; u sferi duše razvija zabludu utoliko što smatramo da je realnost ono što pripada samo svetu misli, fantaziji. U odnosu na duhovnu sferu, na ovom putu želja egoizma prodire u našu ljudsku prirodu.

Tako uviđamo da je ova dvojnost Lucifer-Ahriman povezana s ljudskom prirodom. Mi, ljudska bića, smo u silaznoj fazi evolucije. Ne smemo očekivati da će se u našem telesnom razvoju pojaviti bilo kakva uzlazna tendencija. Uzlazni trend moramo tražiti u onome što ljudsko biće vodi iza evolucije Zemlje k njegovim narednim evolucijskim oblicima. Moramo naučiti da posmatramo ljudsko biće budućnosti. To znači razmišljati u Mihajlovom smislu, imati Mihajlovsku misao/razmišljanje, na Mihajlov način.

 

 

 

MIHAJLOVA STAZA

 

Mihajlova staza, podrazumeva prepoznavanje/razumevanje nadčulnog u neposrednom čulnom svetu, odnosno, u svetu čoveka, životinja i biljnom. Njen nastacak treba tražiti u svetu koji mi prepoznajemo kao nadčulni, u HRISTOVOM impulsu.

Predočavajući vam ovo, istovremeno vam opisujem najdublje impulse socijalnog pitanja. Jer apstraktna Liga naroda (Ujedinjene nacije) neće rešiti međunarodni problem. Takve apstrakcije ne povezuju sve ljude sveta, sve ljude širom Zemlje. Ljude će povezati duhovi koji vode ljudska bića u nadčulno io kojima smo ovih dana govorili.

Spolja gledano, čovečanstvo se danas približava ozbiljnim bitkama. Ove bitke tek počinju – to sam ovde često pominjao- i koje će odvesti stare impulse evolucije Zemlje ad absurdum, ne postoje nikakva politička, ekonomska ili spiritualna sredstva, lekovi koji se mogu podići u apoteci protekle istorijske evolucije. Jer, iz prošlih vremena dolaze elementi vrenja koji su prvo Evropu doveli do ruba ambisa, koji će postrojiti Aziju i Ameriku jednu protiv druge, i koji pripremaju bitku širom Zemlje. Tom (do)vođenju ljudske evolucije do apsurda može se suprotstaviti samo onim što ljude dovodi na stazu k duhovnom: Mihajlovu stazu, koja se nadovezuje na Hristovu stazu. (Ovo je Rudolf Štajner rekao u predavanju od 23.11.1919 godine, pod nazivom Mihajlovsko razmišljanje.Znanje o čoveku kao nadčulom biću. Mihajlova staza i najdublji impulsi socijalnog pitanja. ( Ovde je on predvideo i II Svetski rat, ali i sve ono što se do danas i dan danas događa !!!)

tekst obradio Mr Đorđe Savić,Pančevo, 2015