Medijumi i Spiritisti

Ovo je jedna od tema o kojoj antropozofija, Rudolf Štajner i neki savremeni antropozofi govore.

U GA 350 Ritam u Kosmosu i čovekovom biću, AKC,Beograd, 2009, u prevodu Aleksandra Andrijević i Nada Škondrić , u predavanju od 13.06.1923 u Dornachu se kaže:

„Vidite, kada govorimo o duhovnom svetu, moramo sasvim jasno da znamo da se o tome ne bi smele govoriti gluposti. No, govorićemo gluposti ako verujemo – a mnogi to veruju, bar oni koji su spiritisti – da u svetu duha postoji nemački narod, francuski, engleski, španski ili kineski narod. Svi ovi narodi bi, naravno, morali da budu tamo ako smo čuli reč „beži“ iz duhovnog sveta, jer u tom slučaju neki duh bi morao da govori nemački. Francuza bi upozoravali na francuskom, Nemca na nemačkom, itd. Dakle, bilo bi veoma  glupo misliti da duhmože da kaže „beži“, jer duh ne može biti ni Nemac ni Francuz ni Englez. To su gluposti. Ljudi veruju, kada spiritisti putem medijuma prizivaju mrtve i s njima uspostavljaju vezu, da duhovi govore. Oni to, naravno, ne rade. Oni jesu tamo, ali to ne rade.

Okolnosti su sledeće. Ona vrsta veze sa duhovnim svetom, koja nam omogućava da o njemu govorimo na naučni način, zahteva od nas da se , pre svega, rešimo predrasude da duhovi govore zemaljskim jezikom.“

 

Tu se dalje objašnjava taj mehanizam kroz koji nam se duhovna bića obraćaju i konstatuje „ Duhovna bića jedva da ikad govore kroz bilo koji organ u glavi“. ali ona to čine „kroz druge organe, kao što je jetra, na primer. Jetra govori želucu, ali to čine i duhovna bića, a takođe i plućima. Duhovna bića govore, svim organima koje u svakodnevnom životu ne koristimo svesno.“

„Tako stoje stvari, tako su one povezane. Kad god neko želi da priča o duhovnom svetu, mora da shvati da taj svet radi kroz čoveka. Upravo kao što ne možete da vidite boju ako nemate oči, tako čovek ne može da opaža duhovni svet bez unutrašnje delatnosti ljudskog bića. To neprestano treba da imamo na umu, ukoliko želimo da radimo stvarno naučno, a da ne podležemo sujeverju, jer je činjenica da različiti jezici koji postoje na Zemlji, ne važe u duhovnom svetu i prvo mora da se nauči jezik koji se tamo koristi. Da bi s eprodrlo u duhovni svet – govorio sam o vežbama koje treba raditi da bi se ušlo u svet duha...“

Ovde se spominje i slučaj, sa Ser Oliverom Lodžom, koji je poverovao u medija koji je pao u trans, polusvesno stanje, ..koji je opisao dve fotografije koje je snimio njegov sin sedmicu pre smrti, za koje on nije znao. Šta se ustvari desilo?

Medijum jeste video te dve fotografije „međutim, medijum je imao proročku viziju i video je te dve fotografije  sedmicu dana ranije. Nije bilo veze sa onostranim, sve se dogodilo na Zemlji. Bila je to proročka vizija, tako da se Oliver Lodž prevario.Treba biti vrlo oprezan !“ jer ukoliko mu je njegov sin, Rejmond Lodž govorio na engleskom, pitanje je od koga to dolazi „jer posle smrti se to ne saopštava na engleskom, u suprotnom duhovi bi morali da znaju engleski.

„To obaveštenje je moralo da dođe iz podsvesti medijuma, iz nečega što u svakodnevnom životu ne dolazi u svest.“

 

„Nije bilo veze s onostranim, sve se dogodilo na Zemlji“ !!!

 

O različitim slučajevima govori ovde Štajner, o medijumu koji je radio prevaru, tako što je imao pomagača koji je bio sposoban da govori iz trbuha, ali i o medijumima koji imaju druge sposobnosti. „Medijum je neko čija krv je podložnija uticajima Meseca nego što je kod drugih ljudi. Uticaj nije toliko jak da se pojavi krvaljenje, ali je krv povučena prema glavi jače nego kod drugih ljudi. To ima snažan uticaj; to je kako takav uticaj može biti prisutan.“

„Danas mnogi ljudi govore našim jezikom i na tom jeziku postoji reč „Duh“, ali ljudi ne znaju pravo značenje te reči. Ljudi danas mogu samo da misle o stvarima koje su fizičke, a ako želite da mislite o duhovnim stvarima, morate doći do nečega  što nema nikakva fizička svojstva, što čovek ne vidi u fizičkom svetu. Mišljenje je danas postalo toliko pogrešno da ljudi hoće da stvari u duhu vide kao nešto fizičko. Onda postaju spiritisti. Vidite, fizičko telo može da pomeri sto. Ljudi govore: „Ukoliko sam u stanju da pomerim sto, znači postojim“,. Iz toga sledi da ako duh postoji i on mora biti ustanju da pomera stolove. Onda počinju da kuckaju po stolu i to kuckanje uzimaju kao dokaz o duhovnom svetu ! To je zato što im je mišljenje iskrivljeno. Njihovo je mišljenje materijalističko, ono želi da i duh bude fizički. Spiritizam je najmaterijalistička stvar koja postoji. Samo prvo to morate da uvidite.

Sada će možda neko od vas reći da je bio prisutan kada su ljudi seli za sto, uhvatili se za ruke i sto se pomerao, skakao i šta već ne. Prividno je to tako. Može da se sedne oko stola, spoje ruke u lanac i to povremeno može da pokrene sto....

Isto tako je čisto fizičko zbivanje kada ljudi spajaju ruke u krug oko stola i onda počnu sasvim malo da se trzaju i tako dalje. I gle čuda, mali pokreti kroz materiju postaju veći, jer to je vrlo pametno uređeno. Tako je to pre svega  sasvim obično fizičko zbivanje.

Ukoliko je u toj grupi neko ko ima određene podsvesne misli, te misli prolaze kroz vrhove njegovih prstiju koji se pomalo trzaju. Na taj način možete da dobijete odgovore. Međutim, odgovori koje dobijate su uvek u okviru podsvesti, onoga ko je tu prisutan, ma koliko bili pametni. Već sam vam objasnio da čim čovek uđe makar malo u podsvest, odmah postaje pronicljiviji nego što je to u njegovoj budnoj svesti. To se, takođe, vidi u kucanju po stolu. Činjenica da su ljudi postali spiritisti je dokaz koliko je materijalizam jak u naše doba.

 

U Ga 174 Karma neistine II, u predavnju od 21.01.1917 koje je održano u Dornahu, kaže se još i sledeće:

„Oštro definirani koncepti, koncepti slični onima formiranima ovdje na fizičkom planu pod utjecajem fizičkih uvjeta čulnog svijeta, mrtvima daju osjećaj da su pričvršćeni za jedno određeno mjesto, dok je ono što trebaju za život u duhovnom svijetu sloboda pokreta.

Važno je prema tome da se zaokupimo duhovnom znanošću tako da možemo ući u one intimne sfere iskustava gdje, kao što je jučer rečeno, živi mogu susreti mrtve; pošto koncepti duhovne znanosti ne mogu biti usko definirani kao što mogu oni fizičkog plana. Zato pakosni ili uskoumni ljudi lako otkrivaju kontradikcije u konceptima duhovne znanosti. Koncepti su živi, a što je živo i mobilno je, ipak to u stvari, ne krije kontradikcije. Do ovog možemo doći baveći se duhovnim stvarima, a tada moramo stvarima prilaziti s različitih strana. I pristup stvarima s različitih strana nas stvarno vodi blizu duhovog svijeta. To je zašto se mrtvi osjećaju udobno kada uđu u oblast ljudskih koncepata koji su mobilni i nisu pedantno definirani.

Zaista, mrtvi se osjećaju najnelagodnije kada uđu u oblast najpedantnijih koncepata. To su oni koji su nedavno definirani u odnosu na duhovni svijet za one ljude koji ne žele živjeti u bilo čemu duhovnom, ali koji žele koncepte za čulno-osjetilne stvari primijeniti također i na duhovni svijet. Ovi ljudi izvode spiritualističke eksperimente da bi utamničili duhovne koncepte u svijet koji se opaža čulima. Oni su, u stvari, više materijalistički od drugih. Traže rigidne koncepte da bi uspostavili trgovinu s mrtvima. Tako oni najviše od svega vrše torturu na mrtvima, jer ako žele pristupiti oni ih prisiljavaju da uđu upravo u onu oblast prema kojoj imaju averziju. Mrtvi vole mobilne koncepte, ne rigidne.