RALF RÖSSNER: PROIZVODIMO BIODINAMIČKI, BIOLOŠKI NIJE DOVOLJNO !

Ralf Rössner  je biološko-dinamički poljoprivrednik iz Njemačke, proizvođač i prerađivač korijena svjetlosti, baštovan i strasni pčelar amater. Dugo je poučavao u waldorfskoj školi, više od dva desetljeća istražuje također vodu kao osnovu života. Njegov pogled zahvaća također i u druge, ljudima sve dostupnije svjetove. U razgovoru za Janu je otkrio nešto o elementarnim bićima koja pomagaju čovječanstvu.

Ralf Rössner je nedavno predavao slovenskim biodinamičkim poljoprivrednicima koji su se okupili povodom 90-te godišnjice Poljoprivrednog tečaja Rudolfa Steinera, antropozofa i osnivača biodinamike. Neki poljoprivrednici su već 1924. godine jasno vidjeli da komercijalna poljoprivreda iscrpljuje zemlju pa su zato zamolili Steinera za savjete u vezi sa zdravom i plodnom poljoprivredom.

Steinerov podsticaj za obnovu poljoprivrede sadrži dvije glavne ideje : ideju o zdravoj prehrani za budućnost, koja će istovremeno jačati duh, te stvaranje mjesta za njegovanje duha i odgoj mladih na poljoprivrednoj osnovi. Ali kao što je Steiner slutio, čovječanstvo još tada nije bilo zrelo za to. Zbog traumatičnih povijesnih događaja, čovječanstvo se desetljećima nakon Poljoprivrednog tečaja, borilo s drugim izazovima, a danas imamo, kako kaže Ralf Rössner, ponovo mogućnost stvari pomaknuti na bolje. Položaj (konstelacija) Sunca i Mjeseca je naime jednaka kao prije

90 godina kada je Steiner održao tečaj za poljoprivrednike. "Otkad čovjek postoji i radi sa zemljom, u njemu je težnja za duhom. Danas ponovo imamo mogućnost da se otvorimo duhovnom svijetu, da produhovimo svoja fizička tijela i cijelu našu Zemlju ali to nije moguće bez duhu odgovarajuće prehrane. Zato moramo odmah prestati uništavati zemlju jer bez nje ne možemo proizvesti hranu!" kaže Rössner. "Trenutno smo na najnižoj točki  fizičkog i duhovnog a kada dođemo do dna, se je moguće odrinuti prema gore!«

Još prije nego je upoznao biološko-dinamičku metodu, zanimala ga je poljoprivreda, posebno stočarstvo. Kao dijete i kao mladić bio je pastir, cijeli dan je bio u prirodi i imao priliku promatrati životinje, biljke, potočiće... Na paši je ponekad vidjeo ovce kako traže određeno bilje, a kada su ga našle, opazio je kod njih veselje, pripovijeda Ralf Rössner. Nakon toga se školovao za knjigovezca i pri tome upoznao učitelje i studente waldorfske pedagogike pa se i sam upisao na studij. Nakon diplomiranja, bio je dugo učitelj umjetničko-praktičkih predmeta, a kasnije se još izučio za vrtlara i postao učitelj vrtlarstva. Želio je naime, u djeci ponovo probuditi ljubav prema zemlji. Osjetio je unutrašnju potrebu da djecu potakne na biološko-dinamičko vrtlarstvo. Kosmičke zakone im je prenio i pomoću vode koju je dinamizirao (vrtložio) u vrijeme točno određenih kozmičkih položaja (konstelacija), a djeca su tada s njom zalijevala bilje i promatrala kakav je učinak imala na njega.

Gospodine Rössner, s vodom se bavite još i danas, istražujete njezine učinke i mogućnosti - zašto?

Voda je neiscrpna tema. Dok ju istražujem, upoznajem je sve bolje, duh vode, života, mi je danas mnogo razumljiviji nego prije nekoliko godina. Mi ljudi se još uvijek razvijamo, kao i naša svijest ; mogućnosti komunikacije duha u tvari postaju sve veće. Danas razumijem stvari koje prije nekoliko godina nisam mogao.

U suprotnosti s općim shvaćanjem da za život trebamo vodu, kažete da voda JE život...

Tako je. Ono živo u vodi nije namijenjeno samo izgradnji fizičkog tijela nego je potrebno čovjeku i za harmoniju duše. To ćemo lakše razumjeti ako pogledamo kako ljudi žive po svijetu; u vrlo suhim krajevima npr. u pustinjama je od životne važnosti da se ljudi o svemu točno dogovore. Tamo su se rodili zakoni koji uređuju suživot ljudi. U Indoneziji poznajemo ljudstva koja žive na vodi i još nikada nisu započinjala ratove. Žive vrlo miroljubivo i ako ih pitaš kako im to uspijeva, uopće ne znaju odgovoriti - jednostavno se međusobno shvaćaju. To je djelovanje vode u socijalnom smislu; u vodi se odražava socijalno biće. Među Eskimima postoji također duboko razumijevanje. Ako k njima dođu stranci, Eskimi svakoga od njih tretiraju drugačije, obzirom na njegove potrebe. To je predivno iskustvo.

A što je s hranom? Koliko, odnosno kakvu hranu trebamo? Zašto kažete da nije dovoljno da je hrana "bio", nego mora biti i proizvedena na biološko dinamički način?

Kod hrane je važna kvaliteta. Kada bi se potpuno odrekli hrani proizvedenoj uz upotrebu mineralnih gnojiva, pesticida i fungicida i hranili se hranom koja je proizvedena "samo" na biološki odnosno ekološki način, ustanovili bi da je među njima velika razlika. Ali proizvodnja ekološke hrane se razlikuje od konvencionalne samo po tome što se kod prve ne upotrebljavaju otrovi. Moramo znati da su seljaci već u 20-tim godinama prošlog stoljeća pri običnoj, tradicionalnoj poljoprivredi opažali vitalnost biljaka. Da bi biljkama pomogli, počeli su upotrebljavati mineralna gnojiva koja su kod biljaka uzrokovala neprirodno brzi rast i cijelu hrpu različitih bolesti kojih ranije nije bilo. Industrija je zatim proizvela lijekove za te bolesti a oboje je dovelo do uvjeta kakve danas imamo u poljoprivredi. Ekološka, odnosno biološka poljoprivreda te otrove napušta a biljke ostavlja same, bez pomoći, da žive na - za život neprijateljskim tlima kakva imamo danas. Od uvođenja mineralnih gnojiva su uvjeti slabiji a  ne  bolji pa  je  zato obavezno potrebno uvesti nešto što  je više od biološkog. U biljkama uzgojenim na biološki način, se kosmičko, što je ustvari naša jedina prava hrana, ne mora izraziti.

Kako možemo u biljkama ojačati energiju ?

Možda to zvuči jednostavno: važno je, da cijelo vrijeme od sjetve do žetve sa zemljom i biljkama radimo s ljubavlju, da se posvećujemo tom radu. Svojom ljubavlju do toga posla i do biljaka čovjek stvara atmosferu u kojoj jačaju elementarna bića i sile koje nas okružuju. Pravo gnojivo je ljubav čovjeka do supstanci i sila; da se veselimo s našim biljkama, da se radujemo životinjama koje imamo a prije svega da se veselimo sami sebi. Ako kuham s ljubavlju i pri tome mislim na svoju obitelj koju volim i s radošću joj kuham nešto dobro onda se u tom procesu nešto događa. Snaga koja je izgradila biljku je još tu, još je prisutna. Pogrešno je misliti da smo biljku, tada kada smo je na vrtu odrezali, odvojili od njezinog izvora. Biljka i dalje ostaje povezana s njim. Imamo dovoljno primjera s kojima tu vezu možemo dokazati. Dobro je poznata vinogradarima, pošto kada loza počne u vinogradu cvasti, vino u bačvi u podrumu drugačije reagira. Dakle, i dalje ostaje nekakva veza. Slično je pri duhanu: ljubitelji cigara se čude zelenim mrljama koje se jedanput godišnje pojave na cigarama. Misle da se je duhan pokvario a u stvari tada na Kubi, u Južnoj Americi ili na Sumatri cvjetaju matične biljke. Duhan iz kojeg je cigara napravljena a imam je kod kuće u ormaru, na to se odaziva. Živo uvijek ostaje u međusobnoj vezi i to možemo pratiti sve do procesa kuhanja. Kuhanje je način pripreme biljaka da postanu lijek za nas. Hranu vodimo kroz određene procese pri kojima se s tvarima može vezati više duha nego je to bilo moguće na polju.

Tko su elementarna bića koja ste spomenuli?

Govorimo o četiri glavne skupine elementarnih bića koja odgovaraju elementima koji nas okružuju. U zraku žive silfe koje za nas pripremaju nevidljivu kosmičku svjetlost; dišu svjetlost, emitiraju je kao uporabnu svjetlost za živa bića. U elementu vode žive rusalke koje brinu o tome da se život može zadržati u vodi. Mogli bi reći da su duh vode; nisu još svijest, iako je imaju. Svijest u vodi su viša bića. Onda postoje još rusalke izvora, koje su tamo gdje voda izlazi iz zemlje na površinu. Njihov zadatak je da sile zemlje zadrže u izvorima i vodu pripreme tako da koristi ljudima, životinjama i biljkama. A u zemlji žive dvije skupine patuljaka: patuljci svjetlosti i tzv. teptalci zemlje. Prvi, pomoću biljnog svijeta nose svjetlost u zemlju, drugi je ugrađuju u tlo i tako je na neki način zgušnjavaju. Mi ljudi trebamo obavezno obje sile u zemlji - kada bi imali samo patuljke svjetlosti zemlja bi bila živa i mekana, upadali bi u nju. Ako bi imali samo patuljke teptalce, zemlja bi bila pretvrda, tvrđa od betona. Među patuljcima žive i  bića  tzv. toplotnog etera  koja  omogućuju rast. Zovemo ih salamandri. Ta vatrena bića su aktivna svugdje gdje mora nešto rasti, cvjetati, sazreti. Toplotni eter je povezan s dušom i kada se ljudi zaljube taj eter postaje vruć - možemo ga nazvati eterom srca. Djeluje svuda gdje nešto klija.

Postoje li ljudi koji vide ta bića?

Naravno, takvi ljudi postoje a u budućnosti će ih biti sve više. S tim sposobnostima, koje se sve jače bude u ljudima, rađaju se također odgovornost i ljubav prema Zemlji, prema elementarnom svijetu, do prirode uopće. Tako čovjek sve jasnije otkriva kakvu štetu joj nanosimo i to je bolno. Unatoč tome znamo da bez toga bola koji joj nanosimo, razvoj nije moguć.

90-ta godišnjica Poljoprivrednog tečaja Rudolfa Steinera pada u iste dane i u jednakoj konstelaciji kao tada; ima li to kakvo dublje značenje, u smislu, da je sada pravi trenutak da stvari pomaknemo naprijed?

Da, trebali i morali bi! Još jednom nam je pružena prilika da taj prastari impuls prihvatimo. Možda si možemo to  predstaviti ovako: kada su ljudi molili Rudolfa Steinera za impuls za obnovu poljoprivrede, on se pripremao na njihova pitanja. A to što je rekao u tih deset dana 1924. oko praznika Duhova, bilo je – mogli bi reći - novo stvaranje. U tom trenutku je  duhovni  svijet mogao  dati to kao poticaj za  razvoj čovječanstva. Možda bi to mogli usporediti s tim što svaki čovjek doživljava svakih 18 godina i tri četvrtine, kada se nađe u tzv. mjesečevom čvoru. Približno tri dana pred rođenjem, svako ima uvid u svoj život koji dolazi, ne konkretno, put je samo naznačen. I ako čovjek kasnije u životu odstupa od toga puta, ako se previše udaljuje od njega, često je žalostan, zapada u depresiju a možda učini i samoubistvo. Ali ako nađe put koji si je u životu zacrtao natrag, opet dobija svoj životni impuls. Na poseban način se to događa kada nastupi ista konstelacija kao u trenutku rođenja. Sve što je čovjek vidio prije rođenja kao svoj put, utisnulo se u njega i u njegovu duhovnu atmosferu, to je cijelo vrijeme prisutno. Kada ponovo nastupi konstelacija iz vremena rođenja to je za njega neka vrsta sjećanja. Svi poznamo te osjećaje, kada nam određeno mjesto oživi uspomene. Kod djece je to još više izraženo. U duhovnom su vrijeme i prostor jedno, i kada dođe vrijeme u određenu konstelaciju, nešto ostvari prostor, pa se čovjek  sjeti da ima pristup do izvornih impulsa. Ove je godine za praznik Duhova ista kosmička životna situacija, i ako nam uspije da se s ljubavlju posvetimo Zemlji onda bi se moglo Steinerovo nasljeđe, na novo preobraženo, roditi pojedinačno u svakom čovjeku. Čovječanstvo se razvija, a razvijalo se je i ono, što mu je bilo dano prije 90 godina. I danas moramo intenzivno istraživati mogućnosti biološko dinamičkih preparata.

Proizvodite i prerađujete također korijen svjetlosti - kakvu važnost ima u prehrani?

 

Cjelovita, dobra hrana nam pomaže da živimo u zdravom tijelu u kojem se duša i duh mogu izraziti. Korijen svjetlosti, odnosno svjetlosni korijen ima sposobnosti koje nadmašuju sposobnosti drugih biljaka. Svaka biljka prima svjetlost i prenosi je u tlo. Ali korijen svjetlosti dio svjetlosti ne prenosi u zemlju nego ju skuplja (akumulira) u svojem korijenu. Ta svjetlost onda postaje hrana ne za naše fizičko tijelo, nego za životno tijelo - ono, koje je izgradilo naše fizičko tijelo. To, tzv. etersko tijelo jačamo na direktan način, i ako jedemo svjetlosni korijen etersko tijelo može mnogo bolje obavaljati svoj posao - prehranjivati fizičko tijelo.

ZA KRAJ:

·         Iz duha je nastalo sve što postoji, u duhu je ukorijenjen život, ka duhu idu sva bića. (Rudolf Steiner)

·         O, čovječe, postavljen si između svjetla i tame. Budi borac svjetlosti! Preobrazi zemlju, biljke i životinje, preobrazi sebe samog! (perzijska izreka stara 5000

godina)

·         Skupimo hrabrost  da  prihvatimo ono, što  se kao odgovor rađa  u  ljudskim dušama, iako još nigdje nije zapisano! (Ralf Rössner)

·         S biodinamičkim preparatima možemo učiniti mnogo ali bez čovjekove ljubavi to nije ništa. Ona predstavlja biljkama mnogo veću zaštitu od bolesti. (Ralf Rössner)

Edita Žugelj

Prevod sa slovenskog jezika: Đurđica Jokanović i Radovan Jokanović

 

RALF RÖSSNER:

PRIDELUJMO BIODINAMIČNO, BIOLOŠKO NI DOVOLJ!

Ralf Rösner je biološko-dinamični kmetovalec iz Nemčije, pridelovalec in predelovalec svetlobnega korena, vrtnar in strasten ljubiteljski čebelar. Dolgo je učil v waldorfski šoli, že več kot dve desetletji pa dela tudi dela raziskave z vodo kot nosilcem življenja. Njegov pogled pa seže tudi v druge, vedno več ljudem dostopne svetove, in v pogovoru za Jano je razkril nekaj o elemetarnih bitjih, ki pomagajo človeštvu.

Ralf Rösner je pred kratkim predaval slovenskim biodinamičnim kmetovalcem, ki so se zbrali ob 90-letnici Kmetijskega tečaja Rudolfa Steinerja, antropozofa in utemeljitelja biodinamike. Že leta 1924 so namreč nekateri poljedelci jasno videli, da konvencionalno poljedelstvo pelje v izčrpavanje zemlje, zato so Steinerja prosili za nasvete za zdravo in plodno kmetijstvo.

Spodbuda Rudolfa Steinerja za obnovitev kmetijstva vsebuje dve glavni ideji: idejo o zdravilni in duha poživljajoči prehrani za bodočnost ter ustvarjanja krajev za negovanje duha in vzgajanje mladih na osnovi kmetijstva. A kot je Steiner slutil, človeštvo takrat še ni bilo zrelo za to. Zaradi travmatičnih zgodovinskih dogodkov nekaj kasneje se je človeštvo desetletja po Kmetijskem tečaju »ukvarjalo« z drugimi izzivi, danes pa imamo, kot pravi Ralf Rösner, znova možnost premakniti stvari na

 

bolje. Konstelacija sonca in lune je namreč enaka kot pred 90. leti, ko je imel Steiner tečaj za poljedelce. »Odkar človek obstaja in dela z zemljo, je v njem stremenje po duhu. Danes imamo spet možnost, da se odpremo duhovnemu svetu, da poduhovimo svoje fizično telo in vso našo Zemljo – kar pa ni mogoče brez duhu ustrezne prehrane. Zato moramo takoj nehati uničevati zemljo, saj ne moremo pridelati hrane brez nje!« pove Rösner. »Trenutno smo na najnižji točki fizičnega in duhovnega in ko pridemo do tal, se lahko od njih odrinemo navzgor!«

Kmetijstvo, predvsem živinoreja, sta ga zelo zanimala, še preden je spoznal biološko dinamično metodo. Kot otrok in mladenič je bil pastir, ves dan je bil v naravi in imel priložnost opazovati živali, rastline, potočke … Na paši je včasih videl, da ovce iščejo določene rastline, in ko so jih našle, je v njih zaznal veselje, pripoveduje Ralf Roesner. Potem se je izučil za knjigoveza in pri tem delu spoznal učitelje in študente waldorfske pedagogike ter se tudi sam vpisal na študij. Po diplomi je dolgo poučeval umetniško-praktične predmete, se kasneje izučil za vrtnarja in postal še učitelj vrtnarstva. Želel si je namreč v otrocih spet vzbuditi ljubezen do zemlje. Čutil je notranjo potrebo, da otroke spodbudi k biološko dinamičnemu vrtnarjenju. Kozmične zakonitosti jim je posredoval tudi  s pomočjo vode,  ki jo je vrtinčil ob določenih kozmičnih konstelacijah, otroci pa so z njo zalivali rastline in opazovali, kakšen učinek je imela nanje.

G. Rösner, z vodo se ukvarjate še danes, raziskujete njene učinke in možnosti – zakaj?

Voda je neusahljiva tema. Medtem, ko jo raziskujem, postaja moje razumevanje vedno globlje, duh vode, življenja, se mi danes izraža na mnogo bolj razumljiv način kot pred leti. Ljudje se še vedno razvijamo, prav tako zavest, in možnosti sporazumevanja duha v substanci postajajo večje. Danes razumem stvari, ki jih pred leti ne bi mogel.

V nasprotju s splošnim prepričanjem, da za življenje potrebujemo vodo, pravite, da voda JE življenje ...

Tako je. Živo v vodi ni namenjeno samo izgradnji fizičnega telesa, temveč je potrebno človeku tudi za harmonično duševnost. To bomo lažje razumeli, če pogledamo, kako živijo ljudje po svetu; v zelo suhih predelih, npr. puščavah, je življenjskega pomena, da se ljudje o vsem natančno dogovorijo. Tam so se rodili zakoni, ki urejajo življenje med ljudmi. V Indoneziji pa poznamo ljudstva, ki živijo na vodi in še nikoli niso začela vojne. Živijo zelo miroljubno in če jih vprašaš, kako jim to uspeva, sploh ne znajo odgovoriti – enostavno se razumejo. To je delovanje vode v socialnem, v vodi se lahko zrcali socialno bitje. Tudi med Eskimi obstaja globoko razumevanje. Če pridejo k njim tujci, Eskimi vsakega od njih obravnavajo drugače, glede na njegove potrebe. To je čudovito doživetje.

 

Kaj pa hrana? Koliko, oz. kakšno hrano potrebujemo? Zakaj pravite, da ni dovolj, da je hrana »bio,« ampak mora biti pridelana na biološko dinamični način?

Pri hrani je pomembna zgolj kakovost. Če bi se popolnoma odrekli živilom, pridelanim z uporabo mineralnih gnojil, pesticidov in fungicidov in se prehranjevali z živili, ki so pridelana »samo« na biološki oz. ekološki način, bi ugotovili, da je med njimi velika razlika. Ampak pridelava ekološke hrane se od konvencionalne razlikuje le v tem, da pri prvi opuščajo strupe. Vedeti moramo, da so že v 20. letih prejšnjega stoletja kmetje pri  čisto običajnem, tradicionalnem kmetijstvu, opažali  pojemanje vitalnosti rastlin. Da bi jim pomagali, so začeli uporabljati mineralna gnojila, ki pa so pri rastlinah povzročila nenaravno hitro rast in celo vrsto bolezni, ki jih prej ni bilo. Industrija je potem razvila zdravila za te bolezni, oboje pa je povzročilo razmere, kakršne imamo v kmetijstvu danes. Ekološko oz. biološko kmetijstvo te strupe samo opušča, rastline pa pušča brez pomoči, same, na življenju sovražnih tleh, kakršne imamo. Od uvedbe mineralnih gnojil so razmere slabše in ne boljše, zato je nujno potrebno uvesti nekaj, kar je več od biološkega. V rastlinah, s katerimi delamo na biološki način, se kozmično, ki je v pridelkih v resnici naša edina prava hrana, ne more izraziti.

Kako pa lahko krepimo energijo v rastlinah?

Mogoče se to sliši preprosto: pomembno je, da ves čas, od posevka do spravila, z zemljo in rastlinami delamo z ljubeznijo, se posvečamo temu delu. S svojo ljubeznijo do dela in rastlin človek ustvari vzdušje, v katerem lahko elementarna bitja, sile, ki nas obdajajo, krepimo. Resnično gnojilo je ljubezen človeka do substanc in sil; da se veselimo z našimi rastlinami, da se veselimo živali, ki jih imamo, predvsem pa, da se veselimo samega sebe. Če kuham z ljubeznijo in imam v mislih svojo družino, ki jo imam rad in ji z veseljem skuham kaj dobrega, potem se v tem procesu nekaj dogaja. Sile, ki so zgradile rastlino, so še tu, so prisotne. Napačno je, če mislimo, da smo rastlino takrat, ko smo jo na vrtu odrezali, ločili od izvira. Rastlina ostane še naprej povezana z njim. Dovolj primerov imamo, s katerimi lahko to povezavo dokažemo. Dobro jo poznajo vinarji, saj vino v sodu v kleti drugače reagira, ko začnejo trte v vinogradu cveteti. Torej še naprej obstaja neka povezava. Podobno je pri tobaku: ljubitelji cigar se čudijo zelenim madežem, ki se enkrat na leto pojavijo na cigarah. Mislijo, da se je tobak pokvaril, v resnici pa takrat na Kubi, v Južni Ameriki ali na Sumatri cvetijo matične rastline. Tobak, iz katerega je cigara, ki jo imam doma v omarici, pa se na to odzove. Živo vedno ostane v medsebojni povezavi in to lahko zasledujemo vse do procesa kuhanja. Kuhanje je priprava rastlin na način, da za nas postanejo zdravilo. Hrano vodimo skozi določene procese, v katerih se lahko s substanco poveže več duha, kot se ga je zmoglo na polju.

Kdo pa so elementarna bitja, ki ste jih omenili?

Govorimo o štirih glavnih skupinah elementarnih bitij, ustreznih elementom, ki nas obdajajo.  V  zraku  živijo  silfe,  ki  za  nas  pripravljajo  nevidno  kozmično  svetlobo;

 

svetlobo dihajo, jo oddajajo in za živa bitja je to uporabna svetloba. V elementu vodi živijo rusalke, ki poskrbijo, da se življenje v vodi lahko zadrži. Lahko bi rekli, da so duh vode, niso pa še zavest, četudi jo imajo. Zavest v vodi so višja bitja. Potem so tu še rusalke, ki so v izvirih, povsod tam, kjer voda iz zemlje prihaja na površje. Njihova naloga je, da sile zemlje zadržijo v izvirih in vodo pripravijo tako, da koristi ljudem, živalim in rastlinam. V zemlji pa živita dve skupini škratov: škratje svetlobe in t.i. teptalci zemlje. Prvi s pomočjo rastlinskega sveta svetlobo nosijo v zemljo, drugi pa jo vdelajo v tla ter jih s tem na nek način zgostijo. Ljudje obe sili v zemlji nujno potrebujemo – če bi imeli samo škrate svetlobe, bi bila zemlja živa in mehka, kar vdrli bi se vanjo; če bi imeli samo škrate teptalce, pa bi bila zemlja pretrda, bila bi trša od betona. Med škrati živijo tudi bitja t.i. toplotnega etra, ki omogočajo rast, imenujemo jih salamandri. Ta ognjena bitja so dejavna povsod, kjer mora nekaj rasti, cveteti, dozoreti. Toplotni eter je povezan z dušo in kadar se ljudje zaljubijo drug v drugega, postane ta eter vroč – lahko bi ga imenovali tudi eter srca. Deluje povsod tam, kjer želi nekaj vzkaliti.

Obstajajo ljudje, ki ta bitja vidijo?

Seveda, taki ljudje so in v prihodnosti jih bo vedno več. S temi sposobnostmi, ki se v ljudeh prebujajo vse močneje, se rojevata tudi odgovornost in ljubezen do zemlje, do elementarnega sveta, do narave nasploh. S tem pa človek vedno bolj jasno zaznava, kakšno škodo ji delamo in to je boleče. Kljub temu pa vemo, da razvoj brez te bolečine, ki jo povzročamo, sploh ni mogoč.

90. obletnica Kmetijskega tečaja Rudolfa Steinerja poteka na iste dni in v enaki konstelaciji kot takrat; ima to kakšno globljo povezavo, v smislu, da je zdaj pravi trenutek, da stvari premaknemo naprej?

Da, lahko in bi morali! Še enkrat imamo priložnost, da ta prastari impulz sprejmemo. Mogoče si lahko to predstavljamo takole: ko so Rudolfa Steinerja ljudje prosili za impulz za obnovo kmetijstva, se je pripravljal na njihova vprašanja. A kar je povedal v teh desetih dne okrog binkošti leta 1924, je bilo tako rekoč novo stvarjenje. To je v tistem trenutku duhovni svet lahko dal kot spodbudo za razvoj človeštva. Mogoče bi to lahko primerjali s tem, kar vsak človek pri sebi doživlja vsakih 18 let in tri četrtine, ko pride v t.i. lunin vozel. Približno tri dni pred rojstvom ima vsak uvid v svoje prihodnje življenje, ne konkretno, pot je le nakazana. In če človek kasneje v življenju odstopa od te poti, se od nje preveč oddalji, pogosto doživlja žalost ali zapade v depresijo, morda stori celo samomor. Če pa najde nazaj na pot, ki si jo je za to življenje začrtal, spet dobi svoj življenjski impulz. Na poseben način se to dogaja, kadar nastopi enaka konstelacija kot je bila ob rojstvu. Vse, kar je človek pred rojstvom videl kot  svojo pot, se je vtisnilo vanj in v  duhovno ozračje, je ves čas prisotno. Ko znova nastopi  konstelacija  iz časa  rojstva, je  to zanj  kot neke  vrste spomin. Vsi poznamo občutke, ko nam določen kraj obudi neke spomine. Pri otrocih je to še bolj izraženo. V duhovnem sta čas in prostor eno in ko pride čas v določeno konstelacijo, nekaj ustvari prostor in človek se spomni, da ima dostop do prvotnih impulzov. Tako je zdaj, letos je za binkošti enaka kozmična življenjska situacija in če

 

nam uspe, da se ljubeče posvetimo Zemlji, potem bi se lahko Steinerjeva zapuščina preobražena na novo rodila v vsakem posameznem človeku. Človeštvo se razvija in tudi kar mu je bilo dano pred 90 leti, se je ves čas razvijalo. Tudi danes moramo intenzivno raziskovati možnosti biološko dinamičnih preparatov.

Pridelujete in predelujete tudi svetlobni koren – kakšen pomen ima v prehrani?

Polnovredna, dobra hrana, nam pomaga, da bivamo v zdravem telesu, duša in duh pa se v zdravem telesu lahko izražata. Korenina svetlobe oz. svetlobni koren ima sposobnosti, ki presegajo sposobnosti drugih rastlin. Vsaka rastlina svetlobo sprejema in jo oddaja v tla. Svetlobni koren pa dela svetlobe ne odda v zemljo, ampak jo kopiči v svoji korenini. Ta svetloba potem postane hrana ne za naše fizično telo, ampak za telo življenja – tisto, ki je zgradilo naše fizično telo. To, t.i. etrsko telo, krepimo na direkten način in če uživamo svetlobni koren, lahko etrsko telo svoje delo

prehranjevanje fizičnega telesa - opravlja mnogo bolje.

 

ZA OKVIRČKE:

·         Iz duha je nastalo vse, kar je, v duhu je ukoreninjeno življenje, k duhu gredo vsa bitja. (Rudolf Steiner)

·         O, človek, postavljen si med luč in temo. Bodi bojevnik luči! Preobrazi zemljo, rastline in živali, preobrazi se sam! (5000 let star perzijski rek)

·         Imejmo pogum, da sprejmemo tisto, kar se kot odgovor poraja v človeških dušah, čeprav še ni nikjer zapisano! (Ralf Rösner)

·         Z biodinamičnimi preparati lahko veliko naredimo, a brez človekove ljubezni ni nič. Ta je veliko večja zaščita pred boleznimi rastlin. (Ralf Rösner)

Edita Žugelj